Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar-novembar 62,38 milijardi dolara

BEOGRAD - Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-novembar 2024. godine iznosi

62.384,9 miliona evra (62,38 milijardi), što je rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Ukupna razmena izražena u dolarima iznosi 67.738,5 miliona dolara, što je rast od 4,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 29194,9 miliona dolara, što čini rast od 2,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 38543,6 mil. dolara, što je za 6,3 više nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 26885,5 miliona, što je čini rast od 1,7 u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Uvoz robe imao je vrednost od 35499,4 miliona, što predstavlja povećanje od 5,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 9348,7 miliona dolara, što čini povećanje od 21,0 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Izražen u evrima, deficit iznosi 8613,9 miliona, što je povećanje od 20,4 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 75,7 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,7 odsto.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,4 odsdto), sledi Beogradski region (23,5 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (21,6 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (20,1 odsto), a oko 1,3 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (44,0 odsto), slede Region Vojvodine (32,2%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (13,5 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,8 odsto), a oko 1,5 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije.

To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe.

Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima.

Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 62,0 odsto (18088,8 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 26,0 odsto (7599,6) i oprema, 12,0 odsto (3505,8).

Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0 odsto (0,8 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 54,5% (21012,2 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 20,7% (7968,0), i oprema, 12,7% (4899,9). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,1% (4663,5 mil. dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,6% ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su za izvoz: Nemačka, BiH Kina, Italija i Mađarska, a za uvoz Nemačka, Kina, Italija, Turska i Mađarska.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 2826,0 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: žitarica i proizvoda od njih, pića, nafte i naftnih derivata, električne energije i drumskih vozila.

Izvoz Srbije iznosi 4449,4 a uvoz 1623,4 mil. dolara za posmatrani period.

Pokrivenost uvoza izvozom je 274,1 odsto.

Izraženo u evrima, izvoz iznosi 4096,8 a uvoz 1493,6 mil. evra (suficit je 2603,2 mil. evra, a pokrivenost uvoza izvozom 274,3%).

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i motorni benzin, a uvozi se električna energija i lignit) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču).

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Slovačkom, Bugarskom, Češkom, Švedskom, Hrvatskom, Moldavijom, Velikom Britanijom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova). Sledi deficit sa: Turskom, Italijom, Nemačkom, Irakom, Poljskom, Holandijom, Azerbejdžanom, Kazahstanom, Belgijom, Ruskom Federacijom, Španijom, Austrijom, Švajcarskom, Slovenijom, Francuskom, Mađarskom, Danskom, Grčkom...

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 34,1 odsto ukupnog izvoza.

Uvoz prvih pet odseka čini 25,8 odsto ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 13,0 odsto.

U novembru 2024. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 2556,2 miliona dolara, što čini smanjenje od 3,0% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Uvoz je iznosio 3505,7 miliona dolara, što je povećanje od 4,2% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 2393,5 miliona evra, što čini smanjenje od 2,5% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3282,9 miliona evra, što je povećanje od 4,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks novembar 2024/oktobar 2024. godine pokazuje pad izvoza za 5,2% i rast uvoza za 0,2%.

Računato u evrima, desezonirani indeks novembar 2024/oktobar 2024. godine pokazuje pad izvoza za 2,2% i rast uvoza za 2,8%.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec novembar:

Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (139 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu rafinisanog bakra (130 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz električne energije, sa 77 mil. dolara; sledi izvoz rude bakra i koncentrata, sa 69 mil. dolara; poslednje mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile sa 49 mil. dolara.

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (144 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod; drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju (116 mil. dolara); na trećem mestu liste je uvoz prirodnog gasa (67 mil. dolara); sledi uvoz električne energije (50 mil. dolara); poslednje mesto zauzima uvoz telefona za mrežu stanica sa 43 mil. dolara.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).