Dragana Stanić: Srbija radi na pridruživanju SEPA regionu, korist za privredu i građane

BEOGRAD - Pošto se oko 60 odsto spoljnotrgovinske razmene Srbije obavlja sa zemljama Evropske unije (EU) jedan od strateških ciljeva za naredni period kojim će se baviti naša zemlja jeste pridruživanje SEPA (Single Euro Payment Area) regionu, a on zapravo predstavlja jedinstveno područje za plaćanje u evrima, izjavila je za Tanjug viceguverner Narodne banke Srbije Dragana Stanić.

Priključivanje ovom regionu, bi prema njenim rečima, donelo velike koristi i privredi i građanima a građanima posebno snižavanjem troškova doznaka.

"SEPA je projekat koji je Evropska unija osmislila nakon uvođenja evra kao zajedničke valute, a sa ciljem da se prekogranična bezgotovinska plaćanja za privredne subjekte i za građane Evropske unije, dakle između različitih zemalja Evropske unije, učine jednakim u brzini i po nižim troškovima, kao što se obavljaju unutar pojedinačnih zemalja Evropske unije", rekla je ona.

To je izvedeno tako što su definisani zajednički standardi, uvedeni zajednički jedinstveni platni instrumenti na nivou Evropske unije, zatim zajednička praksa i propisi koji su implementirani za SEPA područje.

Prema njenim rečima, sada se unutar SEPA područja nalaze zemlje EEA (European Economic Area), Velika Britanija, Švajcarska i još neke mikrodržave.

Govoreći o tome šta Srbija mora da ispuni i šta radi na priključivanju SEPA regionu, Stanićeva je rekla da je pre svega potrebno ispuniti odgovarajuće pravne kriterijume koje je definisala Evropska unija a oni se tiču propisa iz oblasti platnih usluga, zatim iz oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, poslovanja banaka, zaštite konkurencije, zaštite podataka o ličnosti i tako dalje.

"Kada je reč o propisima iz oblasti platnih usluga koji su prevashodno u nadležnosti Narodne banke Srbije, zahvaljujući aktivnostima sprovedenim tokom proteklih godina, NBS je skoro potpuno uskladila propise sa SEPA kriterijumima. Plan je da će preostali deo propisa biti usklađen u drugom kvartalu ove godine," navela je Stanićeva.

Zajedno sa Ministarstvom finansija, Narodna banka trenutno radi analizu usklađenosti propisa drugih institucija u pogledu SEPA kriterijuma iz njihove nadležnosti i prema rečima naše sagovornice, ukoliko se pojavi potreba, biće doneti relevantni propisi kojima će se uraditi usklađivanje.

Što se neophodne infrastrukture tiče istakla je usklađivanje podrazumeva dva toka od kojih je prvi pravno usklađivanje standarda, a drugi infrastrukturno usklađivanje.

Srbija je, naglasila je Stanićeva, u velikoj prednosti u odnosu na zemlje regiona, s obzirom da jedina, i to već šest godina, ima instant platni sistem u kome se finansijske poruke razmenjuju po istom standardu kojim se koristi i u SEPI.

"To je važno zbog toga što da bi se pridružili SEPI, odnosno na platne sisteme Evropske unije, pre svega Evropske centralne banke i njihov instant platni sistem koji se zove TIPS, neophodno je da imate instant platni sistem u vašoj zemlji. Srbija je jedina zemlja u regionu koja ga ima, tako da se može reći da, kad se gledaju celokupni kriterijumi, naša zemlja je u ovom trenutku najviše usklađena sa SEPA kriterijumima, u odnosu na zemlje regiona" rekla je ona.

Kada je reč o koristima koje će naša zemlja i region imati od priključivanja SEPI, Stanićeva je istakla će one sudeći po analizama Svetske banke biti značajne.

"Prema tim analizama, troškovi bezgotovinskih transakcija za mala, mikro i srednja preduzeća između zemalja regiona su šest puta veći u odnosu na njihove pandane unutar EU. Takođe, smatra se da ukoliko se poveća digitalizacija plaćanja, odnosno digitalizuju se plaćanja za 10 odsto na nivou regiona, to će dovesti do snižavanja sive ekonomije za oko dva procenta. SEPA bi, takođe, trebalo da dovede do snižavanja troškova doznaka i smatra se ako se snize za oko 3,0 odsto da će to dovesti do ušteda od pola milijarda evra na nivou regiona Zapadnog Balkana", rekla je ona.

Jedna od koristi je i ta da će po procenama Svetske banke oko dva miliona korisnika dodatno dobiti pristup finansijskim uslugama, što je veoma značajno u pogledu finansijske inkluzije Zapadnog Balkana i pristupa finansijskim servisima.

Ovaj kriterijum, naglasila je sagovornica Tanjuga, nije posebno značajan za Srbiju jer oko 90 odsto građana koji imaju pravo na platni račun u Srbiji ga već praktično imaju.

Stanićeva je dodala da pošto postoji veoma visok stepen usklađenosti Srbije u pravnoj i infrastrukturnoj spremnosti za priključivanje SEPA, Narodna banka Srbije već radi na pripremi aplikacije odnosno zahteva za pridruženje SEPA području koji će se podneti Evropskom platnom veću EPC, kao i da su neki formalno pravni koraci već preduzeti.

"Guverner Narodne banke Srbije je već pisala Evropskoj centralnoj banci i iskazala nameru da se pridružimo SEPA platnim sistemima, a pisala je i Evropskom platnom veću, tako da se uveliko radi na pripremi paketa ispunjavanja kriterijuma i same aplikacije kako bi Srbija što pre bila spremna da zvanično podnese zahteve i da nakon razmatranja unutar relevantnih institucija Evropske unije, nadamo se, bude i primljena u SEPA zonu", zaključila je ona.