Američka fotografkinja Ejmi Vitale za Tanjug: Karijeru sam počela u vašoj zemlji

BEOGRAD - Američka fotografkinja Ejmi (Ami) Vitale izjavila je večeras da je njena fotografija smrti poslednjeg severnog belog nosoroga, koju je časopis Nacionalna geografija nazvao jednom od najvažnijih u poslednjih sto godina, upozorava da gubimo životinjske vrste i prirodu.

"Fotografija je postala ikonična i osvestila je ljudi o činjenici da ćemo u narednih 20 godina izgubiti polovinu životinjskih vrsta i prirode", rekla je Tanjugu Vitale, nagrađivana fotografkinja Nacional Geography i autorka dokumentarnih filmova.

 

Vitale je dodala da za svega nekoliko decenija možemo naći u situaciji da izgubimo životinjski svet planete, što će uticati i na ljudsku vrstu, i "mora nam biti prioritet razmišljanje o živim bićima sa kojima delimo planetu".

"Puna sam nade zato što sam na borbenoj liniji i za svako pitanje sa kojima se suočavamo, kao što su gubitak šuma i klimatske promene, znam da postoje ljudi koji rade nemoguće. Oni donose promene i puna sam nade, jer sam upoznata sa njihovim radom", istakla je Vitale. 

Svojim radom Vitale smatra da može pomoći "da se poveća nada, koja će biti katalizator za promene".

 

"Nije prekasno. Imamo priliku dati prioritet promenama. Ima toliko predivnih priča o ljudima koji sa malo sredstava rade neverovatne stvari, da zaplačem od sreće. Deprimiram se kada čitam o užasima na svetu", navela je fotografkinja.

Prema njenim rečima, postoje snažni glasovi koji mogu menjati stvari, a "rešenje će biti kombinacija tehnologije i delovanja pojedinaca".

Vitale je članica žirija foto konkursa časopisa Nacional Geographic Srbija za 2023. godinu, i prisetila se da je karijeru počela izveštavajući krajem devedesetih godina iz naše zemlje, istakavši da joj je divno i dirljivo što se vratila.

"Mene zanimaju ljudske priče. Želela sam da razumem svet kakav jeste i zašto je takav. Počela sam izveštavati o ratu i bila mi je potrebna decenija da shvatim. Od nas se traži da se fokusiramo na najnasilnije, senzacionalističke aspekte, ali u svakoj priči se može naći ljudski otpor i steći šira perspektiva", navela je Vitale.

Navevši da je počela uviđati da treba promeniti svoj fokus i pronaći potencijalna rešenja, Vitale je dodala da postoje izuzetni ljudi čije glasove kroz svoj rad želi pojačati, kako bi privukla na njih pažnju.

"Sve je to počelo u Beogradu. Bila sam krajem devedesetih, i tu sam počela karijeru i da uviđam da postoje nepravilnosti u novinarstvu. Pokušala sam da pričam drugačije priče. Govorim o preoblikovanju narativa, jer često postoje dominatni narativi, a druge priče su isto važne", istakla je Vitale.

 

Prema njenim rečima, najvažnije je da se svi trudmo da se stavimo na mesto drugih i idemo ka stvarima kojih se plašimo, jer suočavanje i obuhvatanje sveta otvorenih ruku jedino može spasiti čovečanstvo.

"Ukoliko svi više slušamo i manje pričamo i dopustimo ljudima da se izraze, možda se nećemo slagati u svemu, ali imamo znatnbo više zajedničkog nego što mislimo. Ako se fokusiramo na stvari koje nas dele - idemo nizbrdo", upozorila je fotografkinja.

Pošto je mnogo vremena porvela okružena slonovima, žirafama, ali i psima i mačkama, Vitale je shvatila da su to pametna bića i da treba imati razumevanje za njihovu inteligenciju.

 

"Životinje su svesne. Koliko toga shvataju! U centru za negu slonova čuvari su mi rekli: 'Mi ne spasavamo slonove, oni spasavaju nas'. Oni vam uzvrate na isti način", istakla je Vitale, navevši kao primer slučaj kad je jednoj čuvarki slon na povredu stavio blato i time je spasio od smrti.

Vitale je poručila da večeras na predavanju "Reframing the Narrative" želi beogradskoj publici poslati da je "planeta otporna i ljudi su otporni i da nije sve loše, ima nade".