Profesor Aleksandar Životić: Daleko smo od mira u Ukrajini, nijedna strana ne želi kompromis

BEOGRAD - Profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Životić izjavio je danas da nema velikih očekivanja od mirovne konferencije koja se održava u Džedi, u Saudijskoj Arabiji bez učešća Rusije jer nijedna strana u ukrajinsko-ruskom rata nema volju za kompromisom i prekidom sukoba.

"Dosta se spekuliše o mogućem kraju rata, ali u ovom trenutku, nema volje za kompromisom i prekidom sukoba ni na jednoj strani. U tom smislu treba posmatrati susret u Džedi, pod medijacijom Saudijske Arabije koja ima odlične odnose sa Rusijom i Kinom, a jedna je od najvećih saveznica SAD na srednjem istoku", rekao je Životić Tanjugu, dodajućo da je učešće Kine izazvalo veliko interesovanje.

Objašnjava da je današnji sastanak bio konsultativnog karaktera i da je bilo reči o tome kako bi trebalo da se dođe do mirovnog rešenja.

"To mirovno rešenje treba da se postigne pod patronatom UN, da podrazumeva poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine, da dođe do obustave borbenih dejstava i razmene zarobljenika", kaže Životić.

On smatra da ukrajinska ofanziva protiv ruskih snaga još nije počela, "iako svedočimo nešto ofanzivnijem delovanju od početka juna do danas".

"Tu se ne radi o ofanzivi u klasičnom smislu, već su to ofanzivnija delovanja na pojedinim pravcima manjim snagama u cilju stvaranja uslova da se uvedu jače snage u nekom momentu. Da se oslabi ruska odbrana, da se ruska strana drži stalno pod tenzijom i angažuju sve rezerve koje su primaknurte prvoj liniji fronta", rekao je Životić.

Navodi da su, sa ukrajinske strane, učestali udari po saobraćajnoj infrastrukturi, magacinima, mestima koncentracije većih vojnih snaga, naročito po saobraćajnim čvorovima.

"Jasno se vidi da je trenutni fokus na udarima na razne logističke centre i načine snabdevanja ruske armije", ističe Životić.

Sa ruske strane, navodi, vidimo učestale udare delom po infrastrukturi, a delom po ukrajinskim snagama po dubini teritorije i to su kombinovani udari raketama i bespilotnim letelicama, s tim što je udeo bespilotnih letelica sve veći.

Na pitanje zašto je došlo do promene taktike i zašto je izostala dugo očekivana ukrajinska kontraofanziva, Životić odgovara da su za ozbiljnu kontraofanzivu potrebne vojne snage i velika količina municije, pogodni vremenski uslovi, odgovarajuća situacija na frontu, a da je, na južnom frontu, ruska strana iskoristila proleće da utvrdi svoje položaje.

"To su utvrđenja u tri linije sa ozbiljnim minskim preprekama, ima i armirano-betonske objekte. Sve to je teško probiti, treba municije i inžinjerijske opreme, a treba paziti i na sopstvene gubitke jer svaki udar na utvrđene linije znači i velike gubitke u tehnici i ljudstvu. Uz to, postoji vazdušna prevlast na ruskoj strani što utiče na mogućnost značajnije ukrajinske ofanzive", objašnjava Životić.

Na pitanje koliko utemenjenja ima u rečima predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da se rat seli u Rusiju, zbog napada dronovima na Moskvu, Životić ističe da, pored vojnog i materijalnog efekta, napadi dronovima izazivaju psihološki efekat.

"To je veoma važno u tom ratu jer se želi poslati poruka ruskom stanovništvu koje u većini ne oseća rat jer je daleko, u nekim slučajevima i hiljadama kilometara, da je rat ipak blizu i da će ga i oni osetiti, pošto se može naneti realna šteta. Napadi na Moskvu su pokazali da grad nije neranjiv", objašnjava Životić.

Na pitanje koliko još imaju kapaciteta i jedna i druga strana kada je u pitanju municija i ljudstvo, on odgovara da i jedna i druga strana imaju zaista moćne ljudske resurse, pošto je Ukrajina pre rata imala 44, a Rusija nešto manje od 150 miliona stanovnika.

Ističe da se preduzimaju različite mere kako bi se popunile jedinice na obe strane, a da su sistemi vojnih odseka pod velikim pritiskom da se reformišu jer su uočene velike slabosti u radu i da se usmere ka mogućnosti dugotrajnog rata.

"U Ukrajini je u toku kampanja protiv korupcije u vojnim odsecima, gde je značajan broj načelnika uhapšen pošto su imućnije stanovnike oslobađali vojne obaveze, a u Rusiji se uvode strogi zakoni i podiže starosna granica za mobilizaciju ljudstva. U Rusiji se najavljuju dodatno poošstravanje kazni za neodazivanju vojnom pozivu i te kazne poprimaju drakonski oblik", ističe Životić.

On smatra da je veoma veliki rizik od širenja sukoba na Poljsku i Belorusiju, a posebno na Suvalki koridor, gde postoji veliko gomilanje naoružanja.

Ističe da su obe zemlje od prvog dana indirektno uključene u sukob, posebno Belorusija koja je dala svoju teritoriju i vazdušni prostor za vojnu operaciju, a sada je u njoj raspoređeno atomsko oružje i u nju dolaze jedinice Vagnera.

S druge strane, objašnjva Životić, Poljska je dobila veliki značaj u NATO i američkim projekcijama budućnosti tog prostora.

"Za nju je važna granica sa Belorusijom i linija Suvalki, čije bi presecanje odvojilo Poljsku od baltičkih zemalja i smanjilo mogućnost NATO da brani taj prostor u slučaju da se Rusija tu vojno angažuje. Poljska je jedan od najvećih donatora naoružanja Ukrajini, raspolaže vrlo snažnim oružanim snagama, ima 180.000 ljudi pod oružjem, a planira da ih duplira, izuzetno su dobro opremljeni tehnikom", naveo je Životić.

Kako je rekao, jedan od odgovora Poljske na krizu je došao još 2016. kada su formirane jedinice teritorijalne odbrane, sada se formiraju i nove jedinice unutar teritorijalne odbrane namenjene pograničnoj zoni, tako da Poljska dobija sve veći značaj kada je u pitanju sukob u Ukrajini.