Direktor Fondacije Konrad Adenauer u Srbiji: Beograd ima mogućnost da unapredi poziciju kada je reč o evropskom putu

BEOGRAD - Direktor Fondacije Konrad Adenauer u Srbiji Jakov Devčić rekao je danas da ako Beograd i dalje bude konstruktivan igrač u odnosima sa Prištinom kao što je bio u poslednjih par meseci, ima mogućnost da unapredi svoju poziciju kada je reč o evropskom putu.

"Beograd treba da se nada tome što ima šansu da, ako i dalje bude konstruktivan igrač u tom kontekstu (odnosi Beograda i Prištine) kao što je bio u poslednjih par meseci, unapredi svoju poziciju. Beograd ne može da utiče na to šta će Priština da uradi, ali može sa partnerima na Zapadu da bude konstruktivan i mislim da će to biti pozitivno ocenjeno kada je reč o evropskom putu", rekao je Devčić za Tanjug.

Komentarišući izjavu predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela na Bledu tokom koje je rekao da EU do 2030. godine treba da bude spremna za prijem novih članica, Devčić kaže da je ta izjava njegov lični stav koji ima pravo da iznese, ali stav koji nosi rizik da pokrene diskusiju na Zapadnom Balkanu.

"Ocenio sam je kao lično mišljenje jednog predsednika Saveta EU koji nije konsultovao države članice koje su ključne za takve odluke, tako da mislim da je to njegov lični stav, koji ima pravo da iznese, ali i stav koji nosi rizik da pokrene diskusiju na Zapadnom Balkanu šta je time hteo da kaže", objasnio je Devčić.

Predsednik Evropskog saveta je najavio i izveštaj Evropske komisije koji, prema njegovim rečima, treba da bude osnov za debatu unutar EU u vezi sa proširenjem, što Devčić ocenjuje kao neodgovorno ponašanje, budući da je izašao u javnost pre nego što je počeo pomenuti proces.

"Mislim da je hteo da dobije prisutnost u medijima budući da su evropski izbori zakazani za narednu godinu, a gospodin Mišel gradi svoju političku karijeru, nažalost, na leđima politike proširenja Zapadnog Balkana", rekao je Devčić.

Portparolka Evropske komisije Dana Spinant izjavila je da ciljevi proširenja treba da budu rezultati, a ne datum, a Devčić kaže da neslaganje između ključnih evropskih institucija nije novost.

"To nije ništa novo i mislim da je to jedan konflikt između onih koji su svesni nove geopolitičke situacije u kojoj se trenutno nalazimo, uzimajući u obzir rat u Ukrajini, tako da moraju da promene politiku proširenja, i onih koji se i dalje vode kriterijumima, 35 različitih poglavlja koja treba da se otvore i treba da se ostavi sistem koji postoji, tako da tu nema zajedničkog stava", objašnjava Devčić.

Kada je reč o pojačanoj priči evropskih lidera u vezi sa proširenjem, ali i nedostatku konkretnih rezultata u procesu pristupanja bilo koje zemlje EU, Devčić kaže da su ljudi ovde nestrpljivi, ali i da ceo proces pristupanja "ne može da se desi preko noći".

Među evropskim diplomatama u Briselu se čuje da se radi na dokumentima u vezi sa planovima proširenja, a Devčić kaže da, pored geopolitičkog trenutka s jedne strane, pojačana je svest o nezadovoljstvu i Brisela i zemalja Zapadnog Balkana s druge strane.

Prema njegovim rečima, u Briselu postoji nezadovoljstvo jer reforme na Zapadnom Balkanu teku sporo, a s druge strane države Zapadnog Balkana su takođe nezadovoljne zbog usporenog procesa i mogućnosti da "Evropa zapravo ne želi Zapadni Balkan".

"Mislim da novi momenat može dovesti do nekih novih rešenja, da li je to fazno pristupanje ili pristupanje na primer Srbije u okviru zajedničkog tržišta, politike transporta, energije, zdravlja, a ako ostanemo na ovoj trenutnoj tački, neće biti pomaka sa obe strane, dok se geopolitički kontekst menja i samim tim se podrazumeva da treba drugačija politika da se vodi", kaže Devčić.

Kada je reč o budžetu EU, Devčić objašnjava da se budžet EU planira šest godina unapred i traje šest godina tako da sledeći budžet počinje tek 2027. godine do kad ima vremena i mogućnosti da Srbija dosta toga učini u cilju pridruživanja.

On je dodao da će Brisel zbog geopolitičkog konteksta morati da bude otvoreniji, da pusti zemlje Zapadnog Balkana u EU.

Podsetio je da su različite krize u EU u poslednjih 20 godina stalno donosile napredak u EU i da misli i da rat na evropskom tlu može da gurne Evropsku uniju napred, a samim tim i Zapadni Balkan.

"Ključno je da postoji zajednički stav među najjačim državama članicama kao što su Nemačka i Francuska, da se ide dalje u pravcu proširenja EU i samim tim da se i sa drugim članicama grade zajedničke pozicije", rekao je Devčić i dodao da to do dan danas nije učinjeno.

Istakao je da je Nemačka iskren partner Srbije, naročito u oblasti ekonomske saradnje i da su međusobni odnosi bliski.

(Kraj) taj/jsi