Žigmanov: Međugeneracijska solidarnost je ključna za optimalan razvoj svakog društva

KRAGUJEVAC - Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov izjavio je danas da je međugeneracijska solidarnost ključna komponenta optimalnog razvoja svake društvene zajednice koja želi da bude zdravo društvo, u kom nema privilegovanih i koje ima nultu toleranciju na diskriminaciju.

Međugeneracijska solidarnost, rekao je ministar, prirodan je način povezivanja različitih starosnih grupa i dobar put ka stvaranju humanog društva.

Ministar Žigmanov prisustvovao je danas društvenom dijalogu u Kragujevcu na temu „Međugeneracijska solidarnost – put ka društvu jednakih mogućnosti“, u okviru Programa ,,75 dana za 75 godina Univerzalne dekleracije o ljudskim pravima“ , koji je organizovalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa Populacionim fondom UN (UNFPA) i Skupštinom Grada Kragujevca.

Žigmanov se osvrnuo na izazove sa kojima se starije osobe susreću u ostvarivanju svojih ljudskih prava, a to su pre svega diskriminacija, siromaštvo, socijalna isključenost, nasilje, zlostavljanje i nedostatak specifičnih mera i usluga.

Sa druge strane, problemi mladih su najčešće, rekao je ministar, vršnjačko nasilje, inkluzivno obrazovanje i diskriminacija prilikom zapošljavanja.

Međugeneracijski sukob, rekao je ministar, koji se nekako podrazumeva i uzima ,,zdravo za gotovo“, mora se prevazići dijalogom i međugeneracijskim razumevanjem, tolerancijom i poštovanjem različitosti.

"Moramo živeti zajedno, a ne jedni pored drugih, otuđeni u svetu koji nezaustavljivo stremi tehnološkim inovacijama u domenu komunikacija, a opet prepunom ljudi koji su sve usamljeniji, ne retko depresivni. Niti su mladi toliko superiorni, niti su stariji toliko inferiorni u prostoru i vremenu, već samo zajedno u tom prostoru i vremenu, razmenjujući veštine, znanja i iskustva, negujući empatiju, poštujući ljudsko dostojanstvo, mogu izgraditi društvo po meri čoveka", naveo je ministar Žigmanov.

Naglasio je da država ima dužnost i odgovornost da bude porodica najvišeg nivoa, da niko ne bude zaboravljen i da niko ne ostane po strani.

"Nisu sve porodice funkcionalne, a opet, iz svake porodice se kreće u spoljni svet put škole, fakulteta, zaposlenja, u kojima mladi moraju da nađu svoje mesto i gde ih čeka neka srednja i starija generacija ljudi koja nije njihova rodbina. S druge strane, starijima, pogotovo onima koji žive sami potrebna je pomoć pojedinca i šire i uže društvene zajednice, da usluge koje znače kvalitetan život budu dostupne i pristupačne", rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je tokom proteklih godina u više navrata ukazivalo na međugeneracijsku solidarnost i njen značaj.

Međutim, rekao je on, za vidljive rezultate na polju unapređenja ljudskih prava potrebno je vreme, kontinuirana posvećenost i saradnja svih vladinih resora, nezavisnih tela i organizacija civilnog društva.

"Ukoliko želimo da negujemo međugeneracijsku solidarnost moramo razvijati i partnerstvo i poverenje u zajedničkom delovanju", poručio je ministar Tomislav Žigmanov.

Na društvenom dijalogu u Kragujevcu uvodna obraćanja imali su i državni sekretar u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju Radoš Pejović i šefica Kancelarije Populacionog fonda UN u Srbiji Borka Jeremić.

Tokom društvenog dijaloga održana su dva panela „Međugeneracijska solidarnost u lokalnoj zajednici“ i „Srebrna ekonomija“, a na kraju je, kao i uvek na završetku društvenih dijaloga, usvojena Saglasnost o postupanju, navedeno je u saopštenju Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.