Miloš Stanić: Nedostaju dokazi koji bi osporili legitimnost izbornog procesa

BEOGRAD - Viši naučni saradnik Miloš Stanić izjavio je danas da mu kao pravniku nije jasno zašto opozicija traži ponavljanje izbora, jer, kako je ocenio, nemaju nikakve dokaze za tvrdnje o nelegitimnosti izbornog procesa.

Na pitanje da li postoji osnov za zahteve opozicije da se poništi izborni proces, jer tvrde da je nelegitiman, Stanić je za Tanjug naveo da je u pravu potrebno da postoje dokazi za neke tvrdnje da bi se nešto osporilo, a da nadležni organi još uvek nisu doneli odluke kojima se potkrepljuju tvrdnje opozicije o nelegitimnosti izbornog procesa.

 

"U pravu ukoliko nemate dokaze za neke tvrdnju - jasan validan dokaz, onda je to tzv. golo pravo. Ja još nisam video odluke nadležnih organa na osnovu određenih činjenica odnosno dokaza kojima se potkrepljuju te činjenice.

Bez odgovarajućih dokaza još je uvek voda veoma mutna i nije mi jasno na osnovu čega se traži ponavljanje pogotovo celokupnog izbornog procesa. Pojavljuju se razne oprečne tvrdnje, zahtevi koji se menjaju, a kao građaninu to u meni izaziva određenu vrstu nespokojstva", rekao je Stanić.

Kada je reč o zaštiti izbornog prava u Srbiji, Stanić pojašnjava da su zakoni jasni i da su poznate nadležnosti institucija i podseća da je za lokalne izbore nadležna Gradska izborna komisija, odnosno nadležni Viši sud po mesnoj nadležnosti u izbornoj jedinici, a za izbore za narodne poslanike Republička izborna komisija, odnosno Upravni sud.

"Napominjem da su rokovi izuzetno kratki, najčešće se radi o roku za odlučivanje od 72 casa", ukazao je Stanić.

Komentarišući najave dela opozicije da će se žaliti Ustavnom sudu i da će tražiti da taj sud poništi celokupan izborni proces, Stanić objašnjava da Ustavni sud nema tu nadležnost i da su za to pitanje nadležni drugi sudovi.

"U jednom delu stručne javnosti pominje se samo jedan deo norme da je Ustavni sud nadležan za izborne sporove, a ne pominje se drugi deo norme da je to tako ukoliko zakonom nije predviđena nadležnost drugih sudova. U ovom slučaju, predviđena je nadležnost drugih sudova u Srbiji", objasnio je on.

Istakao je da je Ustavni sud od 2006. godine odbacivao zahteve za poništenjem izbora dodajući da mu nisu jasni motivi da se samo jedan deo pravne norme spominje konstantno, a da se dugi deo - o nadležnosti drugih sudova, krije od javnosti.

"Javnost bi ovo trebalo da zna i da se ljudi u tom smislu ne dovode u određenu vrstu zablude", napomenuo je on.

Stanić je naveo da nema potrebe da se nipodaštavaju institucije u Srbiji i da se govori da one praktični ne postoje, jer to, kako je ocenio, nije tako.

"Smatram da kroz institucije sistema valja uz odgovarajuće dokaze pokušati da se ostvare odgovarajuća prava. Ove radikalne mere koje inače stvaraju opasne presedane su veoma riskantne za razvoj demokratskog procesa u našoj zemlji i one bi trebalo da budu u zaštiti prava poslednje mere kada uz odgovarajuće dokaze čitav izborni proces zakaže", ukazao je on.

Stanić je istakao da ukoliko je cilj odgovorno ponašanje, mora da se veruje institucijama Srbije, da se prilažu odgovarajući dokazi, a ne da se, kako je rekao, određenim informacijama i poluinformacijama stvaraju zabune u javnosti.