Dragan Bisenić: Novi Tramp na putu ka novom predsedničkom mandatu

BEOGRAD - Donald Tramp je odneo ubedljivu pobedu u prvom poslaničkom klubu republikanaca za predsedničke izbore u SAD i uzeo više od polovine glasova u Ajovi, a ukoliko nastavi ovakvim tempom već u martu mogao bi da obezbedi republikansku nominaciju, što bi bio rekord u dosadašnjim predsedničkim kampanjama, navodi novinar Dragan Bisenić.

Tramp demonstrira da je sada drugačiji, a četiri godine u Beloj kući naučile su ga da raspoznaje gde su poluge moći i koga treba da skloni u stranu da bi do njih došao, ocenjuje Bisenić, ali ukazuje da ni Džozef Bajden nije bez šansi i podseća da Tramp nije uspeo da ga pobedi 2020, a ni republikanci nisu ubedljivo porazili demokrate na izborima 2022. godine.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

Donald Tramp je odneo ubedljivu pobedu u prvom poslaničkom klubu republikanaca za predsedničke izbore u SAD. Sa 51 odsto, uzeo je više od polovine glasova u Ajovi, a slede Ron DeSantis sa oko 21 odsto i Niki Hejli sa oko 19 odsto. Četvrtoplasirani Vivek Ramasvami je ispao iz trke i podržao Trampa.

Ovakav ubedljiv start nije očekivan, tim pre što su glavni konkurenti pokazivali veliki etuzijazam u suočavanju sa bivšim predsednikom. DeSantis, sadašnji guverner Floride rekao je da Tramp "nije uspeo da ispuni" obećanja tokom svog mandata na funkciji predsednika Amerike.

Niki Hejli, bivša ambasadorka UN i bivša guvernerka države Južne Karoline, bila je još oštrija. Hejli, koja je bila druga iza Trampa u internopartijskim anketama i koja je bila obećavajuća alternativa za mnoge republikance koji ne žele da podrže bivšeg predsednika, saopštila je da SAD "neće preživeti" još jedno predsedavanje pod Trampom.

Iznenađenje je još veće, jer se Tramp već mesecima suočava s nekoliko velikih suđenja po raznim krivičnim optužbama - uključujući upad na Kapitol i njegove pokušaje da retroaktivno poništi ishod poslednjih predsedničkih izbora 2020. godine. Bivši predsednik treba da odgovara ukupno za 91 krivičnu prijavu.

Samo u procesu za prevaru, javno tužilaštvo traži kaznu od 370 miliona američkih dolara. Ovakav ishod dočekan je sa iznenađenjem u Evropi. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji se tada nalazio na skupu Svetskog ekonomskog foruma, dočekao je psovkom Trampovu najavu da će on biti u stanju odmah da sklopi mir s ruskom predsednikom Putinom. Zelenski se posle korigovao, rekavši da su američki izbori stvar američkog naroda, ali je jasno da on osnovano nema nimalo simpatija prema mogućnosima Trampovog ponovnog izbora.

Ukoliko nastavi ovakvim tempom, očekuje se da bi Tramp već u martu mogao da obezbedi republikansku nominaciju, što bi bio rekord u dosadašnjim predsedničkim kampanjama. Tramp bi tako oslobodio sebi ruke da se praktično skoro 10 meseci neometano bavi izbornim kampanjom, što ne bi bila mala beneficija u sadašnjim okolnostima.

Nepobedivost bivšeg predsednika ne može se objasniti samo njegovom negativnom harizmom, demagogijom i izvanrednim umećem. Kao i u prethodnim predsedničkim trkama, on se pozicionirao kao glasnik interesa 'prave' Amerike. Čini se da je najbolje mogao da shvati raspoloženje pesimizma, neizvesnosti i straha među svojim jezgrom biračkog tela sačinjenog od belih Amerikanaca niže srednje klase bez fakultetske diplome, i pronašao je pojednostavljene, ponekada nerealne, ali privlačne odgovore na pitanja koja su bila važna za njih.

Trampov uspeh govori na ograničenu vrednost ekonomskih poteza. Trampa podržavaju oni sa niskim primanjima, tako da se čini da socijalna pravda jedva da igra ulogu u odlukama birača. Na početku svog mandata 2017. godine, Donald Tramp je davao kolosalne poklone superbogatima svojim smanjenjem poreza od 1,5 biliona dolara. Politikom potrošnje administracije Džoa Bajdena, Amerikanci s nižim prihodima su nadoknadili deo izgubljenog, ali kao što se videlo u Ajovi, podrška Trampu cveta.

Prema anketama Edison Research-a, 41 odsto delegata u Ajovi reklo je da je najvažniji kvalitet kod kandidata da to bude neko ko „deli moje vrednosti“, što je praktično identično procentu koji je izrazio to osećanje 2016.

Tramp je osvojio 5 odsto tih birača 2016. godine, ali 43 odsto na glasanju u Ajovi - što naglašava izuzetan stepen do kojeg je republikansko biračko telo prekomponovano prema Trampovom imidžu.

Još jedan podatak pokazuje tu novu realnost: Skoro dve trećine učesnika kokusa u Ajovi smatra da predsednik Bajden nije legitimno pobedio na izborima 2020.

Trampove tvrdnje o široko rasprostranjenoj prevari birača nastavljaju da žive u središtu njegove kampanje, čak i nakon što su kandidati koji su poricali izbore koje je podržao bili velikom većinom odbačeni na poluizborima 2022.

Dok je 65 odsto delagata izjavilo da bi i dalje smatralo Trampa sposobnim za predsednika, ako bi bio osuđen za neki prekršaj, 31 odsto je odgovorilo da ne bi.

To bi moglo da ima ogroman značaj na opštim izborima, na kojima bi nekoliko hiljada birača u nekoliko država moglo da vidi Trampovu osudu - što nije neizbežno - kao razlog da odustane ili glasa za Bajdena.

Čak 61 odsto delegata je odgovorilo da bi podržalo savezni zakon koji zabranjuje većinu ili sve abortuse širom zemlje, što odražava moć evangelističkih glasača u republikanskoj politici Ajove.

Deo te podrške nalazi se u onome što Tramp najavljuje kao “drugačijeg sebe” u slučaju da pobedi. Više neće biti slučajnih ljudi u njegovoj administraciji. Tramp demonstrira da je sada drugačiji. Četiri godine u Beloj kući naučile su ga da raspozanaje gde su poluge moći i koga treba da skloni u stranu da bi do njih došao. Sledeći put, neće dozvoliti da ga čuvaju deca ili da ga obuzdaju različite odgovarajuće odrasle osobe: neće biti Reksa Tilersona u Stejt departmentu ili Džejmsa Matisa u Pentagonu.

Umesto toga, on će svoju administraciju da napuni lojalistima koji će biti posvećeni isključivo tome da se obezbedi ispunjenje Trampove volje. Kada se ta neformalna, nepisana ograničenja uklone, malo toga će mu stajati na putu.

Još prošlog leta, Trampovi pomoćnici su informisali o svojim planovima za masovno preuzimanje predsedničke moći ukoliko njihov šef bude ponovo izabran. Obećavaju da će nezavisne agencije, uključujući one koje nadgledaju medije i internet, ili trgovinu i industriju, staviti pod direktnu kontrolu Ovalnog kabineta.

Oni će sebi dati moć da otpuste desetine hiljada državnih službenika, zamenjujući ih sa još više lojalista – posebno posmatrajući obaveštajne i bezbednosne agencije, uklanjajući svakoga ko se smatra nepouzdanim.

Tramp ne krije da je posebno zainteresovan za Ministarstvo pravde, odbacujući konvenciju da izvršna vlast ne odlučuje o tome ko će, a ko ne, biti krivično gonjen.

Možda najizrazitiji trenutak predizborne sezone do sada dogodio se prošlog meseca kada je Trampa intervjuisao Šon Heniti iz Foks njuza. Očigledno pokušavajući da pomogne, Heniti je pozvao Trampa da odbaci glasine da planira da vlada kao diktator, zloupotrebljavajući moć i tražeći osvetu svojim političkim rivalima. „Osim prvog dana“, stigao je odgovor. „Posle toga više nisam diktator“.

Među impresivnim odgovorima u kolekciji koju je sakupio časopis Atlantik pod naslovom „Ako Tramp pobedi“, bio je jedan od istoričarke i novinarke En Eplbaum. Njeno oštro predviđanje je: „Tramp će napustiti NATO“. Ona iznosi ubedljiv argument da, čak i ako se formalno, ne povuče iz saveza, Tramp ga može ugasiti jednostavno ako poljulja poverenja u njegovu centralnu ulogu: da svaka članica stane u odbranu bilo koje druge ako je napadnuta. Tramp je već jednom najavio da neće braniti Evropu, ukoliko ona bude napadnuta. Za Evropu, koja je sada potpuno konfrontirana s Rusijom, to je više od zvona za uzbunu.

Ali, nije ni Bajden bez svojih šansi. Tramp nije uspeo da pobedi Bajdena 2020. a ni republikanci nisu ubedljivo porazili demokrate na izborima 2022. U prilog Bajdenu može da ide i sve oštrija Trampova retorika, koja uključuje nagoveštaje da on neće bežati da iskoristi FBI i Ministarstvo pravde da se osveti svojim političkim neprijateljima ako bi pobedio.

Polarizacija, takođe, može da se pokaže kao pogrešna strategija. Bajden može da uči od Ajove, gde je malo mlađih ljudi glasalo za Trampa, a manje žena je učestvovalo – upravo ciljne grupe koje su pomogle aktuelnom predsedniku da pobedi na izborima 2020. i koje bi mogle da urade isto 2024.

Do 7. novembra, kada će se održati američki izbori, ima dovoljno vremena za promene i preokrete, što će biti praćeno pogledima celog sveta, jer od njihovih rezultata zavisiće slika sveta posle 2025. godine.