Varheji: Nastaviti pregovore EU sa Srbijom i otvoriti Klaster 3

SOFIJA - Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji pozvao je danas na nastavak pristupnih pregovora EU sa Srbijom i otvaranje Klastera 3 o konkurenciji i inkluzivnom rastu i poručio da EU, kroz Plan rasta za Zapadni Balkan, želi da promoviše primenu svih dogovora postignutih u okviru dijaloga Beograda i Prištine.

Varheji je tokom foruma "EU se susreće sa Balkanom" u Sofiji rekao da je u vitalnom interesu EU da dođe do njenog proširenja što je pre moguće i da bi sledeći saziv Evropske komisije trebalo da dočeka nove članove na kraju svog mandata, a kada je reč o Srbiji, naglasio je da je Srbija napredovala i da je potrebno da EU nastavi pristupne pregovore sa njom.

"Imamo jedan klaster spreman za otvaranje već dve godine. Srbija je napredovala kada je reč o osnovama, posebno u reformi pravosuđa i medijskih zakona. Dok reforme moraju da se nastave, trebalo bi da se otvori Klaster o konkurenciji i inkluzivnom rastu", rekao je Varheji.

Govoreći o situaciji na KiM, upozorio je da je "Kosovo u stalnoj krizi u poslednjih godinu dana" i poručio da je potrebno da vlada u Prištini pruži konstruktivniji pristup u rešavanju svih zahteva EU za deeskalaciju situacije.

"Prvi korak bi trebalo da bude da u potpunosti ispune naše zahteve kako bi mere mogle da budu povučene i kako bi naša ekonomska i politička podrška na putu Kosova ka EU napredovala punom brzinom", rekao je Varheji.

On je dodao da je "novi element u tome" Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija predstavila u novembru 2023. godine, a kroz koji, kako je rekao, EU želi da promoviše primenu svih dogovora postignutih u okviru dijaloga.

"To bi trebalo da bude podsticaj za region da poveća svoj ekonomski rast i poveća socio-ekonomsku konvergenciju sa EU, ali ne samo to, to je i sredstvo za ubrzavanje reformskih agendi u ovim zemljama, kako bi im se olakšalo sprovođenje reformi", rekao je Varheji.

On je dodao da će EU do 2027. godine, tačnije do kraja aktuelnog višegodišnjeg finansijskog okvira, moći da isporuči "90 odsto intenziteta pomoći Zapadnom Balkanu", što, kako je naveo, znači da od 2027. Zapadni Balkan neće imati razloga da kaže da nije spreman za članstvo u EU.

Varheji je ocenio da je veliko dostignuće to što su Savet EU i Evropski parlament prošle nedelje postigli privremeni sporazum o uspostavljanju Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan.

"Kada ga formalno odobre EP i Savet, pokrenućemo točkove kako bismo mogli da usvojimo ovogodišnje reformske agende neposredno pre kraja letnje pauze, kako bi prve isplate mogle da budu realizovane pre kraja letnje pauze", rekao je Varheji.

Kada je reč o Crnoj Gori, on je izrazio nadu da će u junu biti održana međuvladina konferencija koja će dovesti do poslednje faze pristupnih pregovora sa tom zemljom i istakao da je EU spremna za otvaranje prvog klastera sa Albanojom, kao i da se nada da će, nakon izbora u Severnoj Makedoniji, moći da ubrza rad sa tom zemljom.

On je rekao da politika proširenja EU danas, više nego ikada, predstavlja "jasno i neophodno geostrateško ulaganje u sopstveni dugoročni mir, stabilnost i bezbednost".

"Danas je vrlo jasno da do proširenja mora da dođe. To je i u našem sopstvenom vitalnom interesu unutar EU da se proširenje dogodi što je pre moguće. Radimo više nego ikada da bismo bili spremni da dočekamo nove zemlje članice EU. Računam da će svi partneri u proširenju iskoristiti ovaj istorijski zamah, jer su vrata otvorena i možemo zajedno da završimo sve neophodne reforme kako bismo napredovali na odgovarajućim putevima EU svake zemlje kandidata", poručio je Varheji.

On je dodao da bi trebalo da "imamo sledeću Komisiju kao Komisiju za proširenje, koja će dočekati nove članove na kraju svog mandata" i poručio partnerima sa Zapadnog Balkana da imaju sve alate na raspolaganju da se što pre pripreme za članstvo u EU.

"Proširenje je odmah iza ugla", zaključio je Varheji.

Predednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola rekla je da je ovogodišnji forum "EU se susreće sa Balkanom" ključan za potvrdu "zajedničke posvećenosti zajedničkoj budućnosti u EU".

"Verujem da naša demokratija može da bude jaka sve dok smo ujedinjeni i okupljeni oko istog cilja da izgradimo jaču, stabilniju i prosperitetniju uniju sa našim partnerima sa Zapadnog Balkana kao punopravnim članicama", poručila je Mecola.

Ona je ocenila da je rat Rusije protiv Ukrajine poslužio kao poziv na buđenje i dao novi zamah procesu pridruživanja Zapadnog Balkana EU, koji je, kako je navela, dugo bio u zastoju.

Ukazala je i na odluku Evropskog saveta da otvori pristupne pregovore sa BiH i značaj Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan, u vrednosti od šest milijardi evra, koji će, kako je istakla, omogućiti postepenu integraciju regiona u jedinstveno tržište EU kako bi ljudi na Zapadnom Balkanu mogli da osete prednosti članstva u EU uoči punopravnog pristupanja EU.

Varheji je na društvenoj mreži Iks objavio i da je u Sofiji razgovarao sa bugarskim predsednikom Rumenom Radevom o "prioritetima koji su pred nama u pogledu procesa proširenja Zapadnog Balkana".

"Posvećeni smo tome da održimo zamah. Plan rasta je oruđe bez presedana da se proširenje dogodi što pre", poručio je Varheji.