Olena Zelenska: Rat u Ukrajini ostavlja posledice po zdravlje, država pomaže građanima

BEOGRAD - Supruga predsednika Ukrajine Olena Zelenska rekla je danas u Beogradu na skupu posvećenom mentalnom zdravlju da su tokom rata u Ukrajini kod građana zabeleženi umor i tenzija, da se situacija koja traje dve godine počela manifestovati i na nivou fizičkog zdravlja, a da država sprovodi nacionalni program za pomoć građanima.

Zelenska je, u okviru "Konferencije o mentalnom zdravlju" koja je održana danas u Palati Srbija, navela da je iz tog razloga u Ukrajini zabeleženo 20 odsto više slučajeva dijabetesa, 16 odsto slučajeva srčanih obolenja i 10 odsto više slučajeva srčanih udara.

Ona je na panelu pod nazivom "Mentalno zdravlje u postkonfliktnom okruženju", na kome je učestvovala i supruga predsednika Srbije Tamara Vučić, govorila o tome šta sve ukrajinska država i društvo rade na polju rada na mentalnom zdravlju u teškom periodu rata u toj zemlji.

Istakla je važnost međusektorskog pristupa koji u Ukrajini koriste kada je mentalno zdravlje u pitanju.

"Ako ignorišemo stanje mentalnog zdravlja počećemo da imamo više problema sa opštim zdravljem", istakla je ona.

Dodala je da je 5.500 slučajeva post-traumatsko stresnog poremećaja (PTSP) dijagnostifikovan u prva četiri meseca ove godine.

Istakla je da se nacionalni program za mentalno zdravlje bori da pomogne građanima Ukrajine.

"Mnogi ljudi u Ukrajini zanemaruju svoje psihološko stanje", rekla je Zelenska i dodala da je važno potražiti pomoć, jer kada se čovek slomi, ne može pomoći ni svojim bližnjima.

Govoreći na temu postkonfliktnog društva, istakla je da u Ukrajini ljudi moraju naučiti da zajedno zacele rane i da je bitno obučiti ih, kako pristupiti u razgovoru sa osobama koji su neposredno preživele traumatična iskustva na frontu, kao što su borci i veterani.

Kaže da se u Ukrajini na gotovo svim nivoima, od železnica do banaka, radi sa zaposlenima, kako bi znali kako da se ophode prema svojim klijentima, koji su možda doživeli neku ratnu traumu.

Kada je reč o uzroku stigme koji postoji ukrajinskom društvu kada je psihijatrijska pomoć u pitanju, Zelenska ga vidi najviše kao posledicu sovjetske ere, objašnjavajući da su u to vreme ljudi prinudno hospitalizovani u psijatrijske klinike.

Ocenila je da je došlo do promena u svesti i da su mnogi ljudi shvatili da im je potrebna ova pomoć i da je mentalno zdravlje deo opšteg zdravlja, pa se neznanje o mentalnom zdravlju može odraziti i na fizičko zdravlje.

Govoreći na temu rane intervencije, istakla je da je najvažnije da roditelji na vreme prepoznaju tu potrebu i da se obrate institucijama i da je zato važno edukovati roditelje na temu mentalnog zdravlja.

Navodi i da adoloscentima treba dati više slobode kako bi sami zatražili pomoć i ukazuje da se trenutno radi na tome da svaki nastavnik poseduje sposobnost razumevanja psihosocijalnih veština u radu sa učenicima.

"Usvajamo američki program doborobiti, a to je da se obuči dete da od najranijih dana razume svoje emocije", rekla je Zelenska, objašnjavajući da će tako deca moći lakše da razumeju vršnjake.

Podsetila je na program školskog obroka koji je sama pokrenula, a koji edukuje decu o osnovama dobre ishrane, a koja će to deca preneti svojim roditeljima.

Moderator ovog panela bila je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, koja je rekla da je jedna od najčešćih grešaka koje laik može da napravi da podseti depresivnu osobu da ima neke od aspekata sređenog života, jer ta osoba to obično već zna i ima takvo mentalno stanje uprkos tome, te to može da mu stvori suicidne misli.

Šef Koordinacionog centra za mentalno zdravlje u Vladi Ukrajine Oksana Zbitnieva govorila je na temu mentalnog zdravlja u vreme rata i istraživanju koje je uključilo 11 nacija širom sveta.

Navela je da su, od kada je počela ruska invazija pre dve godine, Ukrajinci došli do recepata koje bi mogli da ponude svetu, u kome je došlo do konstantih pojava kriza.

Istraživanje koje su sproveli u 11 zemalja pokazalo je da najveći broj ljudi kaže da na njihovo mentalno zdravlje prvenstveno utiču finansijski problemi, dok su i efekti kovida takođe i dalje prisutni.

Zbitnieva ističe da čak trećina ispitanika pati od nezaceljenih rana iz ratova koji su se desili u prošlom veku i ukazuje da se dve trećine ljudi iz zemalja koje su bile izložene ratnom sukobu oslanja na porodicu da prevaziđu mentalne probleme, dok je taj broj u zemljama koje nisu bile u ratnim sukobima duplo manju.

Navodi i da se 80 odsto Ukrajinaca oslanja na porodicu kao vid pomoći u prevazilaženju mentalnih tegoba, dok se samo 30 odsto oslanja na profesionalnu pomoć.

Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanovic Batut" Verica Jovanović govorila je na temu "Javnozdravstveni aspekti očuvanja mentalnog zdravlja u periodu postkriznih i vanrednih situacija".

Ona je istakla da je koncept mentalnog zdravlja važan za javno zdravlje.

Navela je da podaci pokazuju da je depresija vodeći razlog invaliditeta u svetu, a da se svake godine registruje 800.000 slučajeva samoubistava u svetu.

Dodala je da su na prvom mestu u strukturi mentalnih poremećajima u Srbiji bili anksiozni poremećaji, a nakon njih depresija.

Pomoćnik direktora Instituta za mentalno zdravlje Olivera Vuković govorila je na temu problema mentalnog zdravlja u postkonfliktnom periodu.

Navela je da je nekad u radu sa pacijentima bila česta pojava, da su imali mentalne poremećaje zbog ratova u bivšoj Jugoslaviji, dok su sada takve smetnje sve češće zbog pandemije kovid virusa.

Istakla je važnost sticanja novih veština za novu realnost u svetu koji se menja.

Navela je da je psihijatrija kao disciplina ima mesta u oblasti izgradnje mira i u razrešenju konflikta, kao i u postkonfliktnim periodima.

Klinički farmakolog Medicinskog fakulteta u Beogradu Janko Samardžić govorio je na temu "(Zlo)upotreba lekova i izazovi modernih zavisnosti"

On je ukazao da su bolesti zavisnosti u eri konfliktnih i postkonfliktnih situacija u porastu.

Napomenuo je da se povećava broj zavisnika od alkohola, kanabisa, psihoaktivnih stimulansa, kao i da se povećava bihevioralne zavisnosti, kao što su zavisnost od kocke i klađenja i zavisnost od interneta.

Naveo je da je veliki broj populacije u Srbiji koja koristi benzodiazepini i da je u odrasloj populaciji dvostruko više koriste osobe ženskog pola.

"Treba shvatiti da je zavisnost bolest i da bez angažmana porodice i društva, ona ima jedan progresivni tok koji dovodi do mnogstruktnih oštećenja, kako mentalnog, tako i somatskog zdravlja", rekao je Samardžić.

Naveo je da je su srpski i ukrajinski narod slični po mentalitetu i veruje da sličan procenat Srba traži prvu pomoć u porodici kao i Ukrajinci, pa je istakao važnost saradnje dva naroda.