Dojče Vele: Samit NATO u Vilnjusu - odbrambena prekretnica

VILNJUS - NATO je odobrio sveobuhvatan plan za preustrojavanje armija, ali istovremeno još nema konkretnih obećanja o pristupanju Ukrajine zapadnoj vojnoj alijansi, piše Dojče vele.

Vrhovni komandant NATO u Evropi, američki general Kristofer Kavoli, zajedno sa svojim saradnicima u vojnom štabu Alijanse u belgijskom gradu Monsu, sastavio je plan za odbranu teritorije NATO u Evropi od mogućeg napada Rusije.

To je prvi sveobuhvatni odbrambeni plan NATO od kraja Hladnog rata sa Sovjetskim Savezom i Varšavskog pakta pre više od 30 godina.

Nakon završetka Hladnog rata, NATO se fokusirao na misije u inostranstvu i manje sukobe van svoje teritorije, podseća nemačka medijska kuća. Sada, nakon ruskog agresorskog rata na Ukrajinu, nacionalna odbrana odjednom je ponovo na vrhu liste prioriteta.

"Sve u svemu biće važno unaprediti ovo jedinstvo i solidarnost", rekao je nemački kancelar Olaf Šolc na početku samita NATO u Vilnjusu. "Naravno, to uključuje i repozicioniranje NATO kao odbrambenog saveza, jer moramo da se naoružamo protiv pretnje našoj teritoriji."

Osnova za to prestrojavanje je plan odbrane iz sedišta NATO koji su šefovi država i vlada alijanse odobrili u Viljnusu u Litvaniji. Detalji vojnog planiranja su poverljivi. Međutim, diplomate NATO potvrđuju da vojnici i jedinice koje će po planu biti premeštene u velikoj meri postoje samo na papiru, a u stvarnosti još uvek ne. Vojske u mnogim evropskim zemljama su se smanjile, nemaju više dovoljno velike borbeno spremne jedinice ili nemaju dovoljno ljudstva.

Sve to, prema planerima NATO, mora da se promeni da bi odbrana bila moguća. NATO želi da bude u stanju da mobiliše oko 300.000 vojnika kako bi mogao da zaustavi "rusko čudovište", rekao je predsednik Litvanije Gitanas Nauseda. Ono što je sada potrebno su, kao i na vrhuncu Hladnog rata: oklopne jedinice, artiljerija, protivraketna odbrana i vazduhoplovstvo koje može da podrži kopnene trupe. A sve to mora biti i digitalizovano i umreženo sa vojnom komandom.

Pošto čak i velike države poput Francuske, Velike Britanije ili Nemačke nemaju šta da ponude kada su u pitanju ti zahtevi, evropski partneri u NATO pre svega zavise od pojačanja iz SAD.

Zbog toga je potreban visok nivo mobilnosti i sposobnost brzog premeštanja trupa sa zapada na istočno krilo NATO. Na krajnji sever, ali i na Crno more. U ovom trenutku i dalje postoji problem s mobilnošću. Glavnokomandujući, general Kavoli, verovatno je u svom planu napisao da se vreme potrebno trupama da se rasporede mora da se smanji, ocenjuje DW.

Diplomate NATO objašnjavaju da je potrebno više manevara i veći komandni štab NATO u jedinicama koje će se proširiti. Šefovi država i vlada Alijanse prepoznali su da moraju da potroše više novca nego ranije da bi postigli nove ciljeve naoružanja, novi nivo trupa i visoku mobilnost. Zato su utvrdili da dva odsto bruto domaćeg proizvoda u budućnosti treba da bude donja granica za odbranu.

Do sada je to postiglo samo 11 od sada 31 zemlje-članice NATO. Nemačka bi prvi put u narednoj godini trebalo da dostigne tih dva odsto, potvrdio je kancelar Olaf Šolc u Viljnusu. Ali, to je moguće samo zato što je u obračun uključen i specijalni fond od 100 milijardi evra za Bundesver. Kada se taj specijalni fond potroši, nemački budžet za odbranu ponovo će se smanjiti prema trenutnom srednjoročnom finansijskom planiranju Savezne vlade.

NATO želi i da dodatno ojača svoj istočni bok, odnosno države od Finske na severu, do Bugarske na jugu. Sada se na istočnom krilu nalazi osam borbenih grupa NATO, ali to je samo snaga bataljona (oko 1.000 do 1.500 ljudi). One bi trebalo da porastu najmanje tri puta, do nivoa brigade. Nemačka je prva i vodeća zemlja u takvoj naprednoj borbenoj grupi NATO koja je konkretno najavila raspoređivanje brigade. Pored toga, više jedinica trebalo bi da se stavi u veću pripravnost kako bi mogle da se pomere na istok za vreme koje se meri danima, a ne mesecima, kao što je to do sada bio slučaj.

Pored sopstvene odbrane, zemlje NATO moraju i Ukrajini koju je napala Rusija da garantuju opremu i zalihe. Nemačka je na samitu u Vilnjusu najavila da će obezbediti dodatnih 700 miliona evra za municiju i oružje. Francuska želi da snabdeva Ukrajinu raketama dugog dometa koje mogu da budu ispaljene iz aviona iza ruskih linija. SAD će isporučiti kontroverznu kasetnu municiju. Ponovo se govori i o borbenim avionima F-16 američke proizvodnje, koje Ukrajina hitno zahteva. Do sada su, međutim, pojedine zemlje NATO samo obećavale da će obučavati ukrajinske pilote za F-16. Tzv. "koalicija borbenih aviona" te avione još nije isporučila, navodi se u komentaru DW.