Predsednik Sinhua instituta Liu: Ideja zajednice sa zajedničkom budućnosti realna

BEOGRAD - Predsednik Sinhua instituta Liu Gang izjavio je danas da se ideja o izgradnji zajednice sa zajedničkom budućnošću, koju je prvi put predsednik Kine Si Đingping izneo marta 2013. godine, prešla put od ideje do realne kooperacije.

Na panelu „Negovanje globalne zajednice zajedničke budućnosti: savremeni značaj i opipljiva dostignuća“, koji su u Beogradu organizovale Novinska agencija Tanjug i Novinska agencija Sinhua, Liu je rekao da su glavna snaga za izlazak kineskih kompanija u svet ključna preduzeća u državnom vlasništvu.

"Ključna preduzeća u državnom vlasništvu uključena su u talas globalnog razvoja neprekidno ubrzavajući proces internacionalizacije. Podaci govore da ključna preduzeća u državnom vlasništvu u više od 180 zemalja i regiona širom sveta imaju više od 8.000 institucija i projekata, a da je broj zaposlenih u njima 1,25 miliona. Ukupna aktiva u inostranstvu iznosi blizu osam biliona juana", rekao je Liu.

On je istakao da ključna preduzeća aktivno rade na društvenom razvoju ostvarujući tako obostrane koristi, aktivno deluju u oblastima podsticanja javne infrastrukture i poboljšanja uslova za stanovništvo.

Liu smatra da će ključna kineska državna preduzeća u budućnosti raditi na povećanju broja oblasti u kojima će delovati, da će raditi na stabilnom oporavku svetske ekonomije i zajedničkom razvoju i da će se zalagati za dijalog, pregovore i proširenje oblika saradnje.

Istraživač Instituta Sinhua Su Haiđing naglasila je danas u Beogradu da se garantovan održiv napredak može očekivati kada velike nacije nađu način da žive zajedno na obostranu dobrobit, i naglasila da je to koncept kojem Kina teži i zbog čega nudi koncept "Izgradnje zajednice zajedničke budućnosti čovečanstva".

Priču je ilustrovala primerom o magičnoj kineskoj pečurki, za koju je, kako je rekla, prvo čula u Australiji o kineskom agronomu koji je eksperimetnisao sa posebnom vrstom pečuraka, a nekoliko godina kasnije i od kineskog diplomate u Ruandi.

Bila je to, kako je dodla, priča o tome kako se ljudi "vade" iz siromaštva.

Priča je, dodala je, imala i podršku predsednika, jer se dešavala i u Kini u provinciji u kojoj je u to vreme Si Đinping bio čelni čovek.

"Od jugoistočnog Pacifika do Afrike, pečurka je postala posebno jako važna za osiromašene delove, za napuštene plantaže. Nudila je napredak i promenu pejzaža", rekla je Su Haiđing i naglasila da priča govori o globalnim izazovima kao što je proizvodnja hrane u devastiranim predelima.

Kina i u takvim uslovima, kako je naglasila, može da ponudi održivo rešenje.

Prema njenim rečima, izveštaji Instuta Sinhua pomažu da se bolje razume i jasnije kaže da koncept zajedničke budućnosti daje "viziju sveta gde sve cveta i koegzistira bez poteškoća".

Kina je, kako dodaje, u svojoj dugoj istoriji predviđala takvo društvo, zbog čega koncept zajedničke budućnosti ima istorijske i kulturne korene.

U međuvremenu, kako kaže, taj koncept je imao moderno značenje i značio je održivi razvoj.

Podsetila je da smo svi proteklih nekoliko godina bili svedoci različitih pitanja - od industrijskog propadanja i polarizacije, do geopolitičkih konflikata i drugih velikih izazova.

Naglasila je da je od 2013. kineski koncept zajedničke budućnosti napravio veliki napredak, ukorenjuje se i priznat je širom sveta.

Balkanska inicijativa i balkanski put kao platforma za sprovođenje globalne zajedničke budućnosti se u prethodnih 11 godina širiila na Afriku i Latinsku Ameriku i danas postoji 13 organizacija koje su potpisale ugovore o saradnji, podsetila je ona.