Miroslav Stojanović: Izbori nisu doneli ništa u Evropski parlament, ali su ozbiljno uzdrmali Francusku i Nemačku

BEOGRAD  - Spoljno-politički komentator Miroslav Stojanović izjavio je danas da je paradoksalno da se izborima za Evropski parlament (EP) praktično ništa nije promenilo u samom EP, ali da su oni ozbiljno uzdrmali dve evropske tvrđave, Francusku i Nemačku.

Što se Srbije i regiona Zapadnog Balkana tiče, Stojanović je Tanjugu rekao da se ništa neće promeniti, ali da bi situacija mogla biti nešto lakša za Srbiju pošto, kako smatra, desničarske stranke imaju više razumevanja za poziciju Srbije.

"Opet će dve velike formacije, Narodna evropska stranka, konzervativci, i s druge strane, socijalisti i demokrate, imati većinu. Nešto manje nego što je to na prošlim izborima bilo, ali je politički potres uzdrmao dve evropske tvrđave, Francusku i Nemačku", rekao je Stojanović.

On ističe da je u Francuskoj ultra desnica Marin Le Pen osvojila 30 odsto glasova, duplo više nego "Renesansa" predsednika Emanuela Makrona.

"Makron je iz toga već izvukao neku vrstu konsekvenca i posledica. Užurbano je već raspisao vanredne parlamentarne izbore za kraj juna, znači 30. juna prvi krug i 7. jula drugi krug, što je vrlo brzo", konstatovao je Stojanović.

Kako smatra, Nemačku je uzdrmalo to što je Alternativa za Nemačku(AFD) koja je, kako kaže, sve vreme anatemisana i proganjena i koju Ured za zaštitu ustavnog poretka dve njene pokrajinske organizacije drži pod stalnom prismotrom, ostvarila dobar rezultat.

"Bile su masovne demonstrancije protiv njih, a oni su napravili istorijski uspeh. Postali su, što se Nemačke tiče, druga po snazi stranka iza Hrišćansko-demokratske unije(CDU). Oni su osvojili oko 30 odsto glasova i to je dobra podrška njihovom ključnom kandidatu Ursuli fon der Lajen koja pretenduje i na drugi mandat kao predsednice Evropske komisije", rekao je Stojanović.

Što se tiče same vlasti u Nemačkoj, tzv. semafor koalicije socijaldemokrata, liberala i zelenih, on navodi da su doživeli veliki gubitnik na izborima i da je to dosta uzdrmalo i političku scenu u Berlinu, kao i da su sve jači i češći glasovi da se i tamo organizuju vanredni izbori, iako su vanredni izbori u toj zemlji retka pojava.

"Redovni izbori stići će iduće godine na jesen. Ali posle rata ne postoji vlada koja je bila toliko nepopularna na polovini mandate bila kao Šolcova vlada", navodi Stojanović.

I u Nemačkoj mogu da se čuju glasovi da bi trebalo organizovati prevremene izbore i da ta vladajuća koalicija koja ne ispunjava elementarne uslove da bi je podržali građani siđe se političke scene.

To se verovatno neće dogoditi, oni će se boriti do poslednjeg časa, ali njihovi izgledi da obnove mandat i da uđu kao pobednici posle tih parlamentarnih izbora iduće godine su svedeni na minimum.

Stojanović smatra da je ključ uspeha desnice na evropskim izborima to što imaju više razumevanja za puls naroda, jer su te tradicionalne stranke, kako smatra, pomalo otuđene od naroda.

"One gube članstvo. U AFD nisu samo neonacisti i ljudi koji, recimo, insistiraju na progonu stranaca i tako dalje, iako, naravno, u toj stranici ima i toga. Ima dosta prebega iz drugih stranaka, nezadovoljnih birača CDU, nezadovoljnih birača Socijaldemokratske unije pa čak i levice", navodi Stojanović.

On kao drugi razlog za uspeh desnice vidi to što su protiv tako masovnog i nekontrolisanog priliva migranata.

"To uznemirava veliki broj ljudi u EU, ne samo u Francuskoj i Nemačkoj, gde je inače jedna masa ljudi iz migranskog porekla, u Francuskoj oko 5 miliona, u Nemačkoj oko 4,5 miliona. Kapiju za nekontrolisanu navalu migranata je praktično otvorila Angela Merkel 2015. kada je nešto više od milion ljudi ušla u Nemačku i na tom talasu kritike migranske politike njene AFD je dobila velike političke poene i umaširala u sve i pokrajinske parlamente i u Bundestag", objasnio je Stojanović.

Kao treći razlog uspeha desnice, on vidi u tome što je ona veoma rigorozna u tome da Ukrajinu ne treba ni finansijski ni vojno beskrajno pomagati, da je to izgubljena bitka i da se to čini na račun građana tih zemalja.

Stojanović naglašava da su zeleni veliki gubitnici ovih izbora, i da su, u Nemačkoj, posle prošlih izbora ima 20 odsto glasova, a sada manje od 13.

Pored toga, navodi Stojanović, Nemačka je u zaista velikoj ekonomskoj krizi i teško oporavlja.

"Njena formula prosperiteta, ekonomske moći bila je vrlo jednostavna. Jeftini ruski energenti, sačuvano je industrijsko jezgro njene moći, automobilska industrija, hemijska industrija, metalska industrija i veliko kinesko tržište. Sve se to sada uzdrmalo. Hirurški je presečan dotok energenata zbog sankcija koje su oni sami uveli Rusiji. Sada oni kupuju daleko skuplje energente i više nisu konkurenti", konstatovao je Stojanović.

Francuska je, navodi, nešto bolje ekonomske situacije, ali politički rovita.

"Imaju predsednika koji je veoma oslabljen. Udar koji je došao preko izbora za Evropski parlament, Makrona je očigledno veoma pogodio. I on je već sinoć rekao da ne mogu zatvarati oči pred tim i zakazao parlamentarne izbore kojima u susret ide kao gubitnik", rekao je Stojanović.

Što se Srbije tiče, on smatra da na nju izbori za Evropski parlament neće uticati, mada će, kako je rekao, u akcentima te politike možda biti nešto malo drukčije i povoljnije za nas.

"Zato što te tzv. suverenističke stranke desne orijentacije koje su tako masovno sada ušle u Evropski parlament imaju osećaj za nacionalne vrednosti svake države. I dosta političara iz tih stranaka javno je čak podržavao Srbiju u nekim kriznim situacijama, od Kosova do one famozne rezolucije o Srebrenici u UN. Ali Evropski parlament nije u takvoj još moći da on sam diktira neku politiku. Još uvek je moć u nacionalnim državama", zaključio je Stojanović.

Što se tiče pregovora Beograda i Prištine, on konstatuje da su oni potpuno zamrli.

"Pitanje je sada ko će biti izabran prvo za visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost. Žozep Borelj odlazi, sasvim sigurno. Miroslav Lajčak odlazi kao pregovarač. Karte tek treba da se slegnu i videćemo bez obzira da li će izabrati Boruta Pahora, Slovenca koji pretenduje na to ili ne. Ali je težak put do otvaranja novih pregovora", zaključio je Stojanović.