Nekoliko zemalja Šengena pooštrava granične kontrole

Članak je proizveo Tanjug u saradnji sa evropskim agencijama u okviru projekta European newsroom (ENR)

BRISEL - Brojne zemlje, uključujući Austriju, Češku, Francusku, Nemačku, Italiju, Poljsku, Sloveniju i Slovačku, najavile su nove kontrole duž svojih granica, čime pokušavaju da spreče krijumčare ljudi da koriste rute preko Balkana da dovedu migrante u centralnu i zapadnu Evropu.

Ovo vrši pritisak na šengenski prostor slobodnog kretanja i bezviznih aranžmana sa trećim zemljama.

Granične kontrole se uvode zbog izazovnih bezbednosnih uslova i povećane pretnje terorizma u Evropi nakon nedavnog izbijanja nasilja na Bliskom istoku, kao i terorističkih napada u Francuskoj i Belgiji. U nekim zemljama situacija podstiče podršku desničarskim političkim partijama.

Sve zemlje koje pooštravaju kontrolu su članice Evropske unije i evropske šengenske zone otvorenih granica. Posebno u centralnoevropskim zemljama u poslednje vreme se beleži sve veći broj migranata i tražilaca azila koji uglavnom dolaze iz Srbije preko Mađarske i odlaze u bogatije zapadnoevropske zemlje.

Ponovno uvođenje graničnih provera u šengenskom prostoru dozvoljeno je u izuzetnim okolnostima, a Brisel mora da bude obavešten pre primene.

Bez obzira na to, evropski lideri su ponovili pozive na bolju zaštitu spoljnih granica EU i potvrdili svoju saradnju u oblasti migracija nakon smrtonosnog napada u Briselu u ponedeljak.

Dvojica švedskih navijača ubijena su u blizini stadiona na kojem je Švedska igrala protiv Belgije za plasman na Evropsko prvenstvo 2024.

Teroristička organizacija Islamska država (IS) je kasnije preuzela odgovornost za napad.

Osumnjičeni počinilac bio je odbijeni tražilac azila iz Tunisa koji je, prema navodima vlasti, ilegalno boravio u Belgiji.

Kako se navodi potreban je ujedinjeniji evropski pristup "kako bi se uhvatili u koštac sa osnovnim uzrocima onoga što smo ovde videli poslednjih dana", rekao je belgijski premijer Aleksandar De Kru u sredu u Briselu na zajedničkoj konferenciji za novinare sa svojim švedskim kolegom Ulfom Kristersonom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

Fon der Lajen je rekla da je evropski predlog već neko vreme na stolu " čime se državama članicama daje ovlašćenje da proteraju osobe koje su dobile nalog za povratak ako se smatraju pretnjom po nacionalnu bezbednost".

Predlog - revizija Evropske direktive o povratku, deo je pakta o migraciji o kome se mnogo raspravljalo.

"Znajući da će Belgija biti sledeće predsedništvo, uveren sam da ćemo uspeti da pređemo ovaj pakt", rekla je fon der Lajen.

Nakon odluke Italije da uvede granične kontrole na slovenačkoj granici zbog izbijanja nasilja na Bliskom istoku, Slovenija je najavila revidirani režim koji će važiti na njenim granicama sa Hrvatskom i Mađarskom.

U Hrvatskoj, koja je u Šengen ušla tek početkom ove godine, odluka Slovenije da uvede privremene granične kontrole postala je predizborna tema i izazvala je veliku pažnju.

Budući da je naredna 2024. godina superizborna u Hrvatskoj sa parlamentarnim, evropskim i predsedničkim izborima, privremeno uvođenje graničnih kontrola izazvalo je burne debate između vlasti i opozicije.

Hrvatska vlada je ulazak u Šengen predstavila kao svoj veliki uspeh, a sada nakon što su granične kontrole ni godinu dana od ulaska u Šengenu ponovo uvedene, opozicija to želi da predstavi kao neuspeh vlade.

Neke desničarske stranke su predložile izgradnju zidova i slanje vojske da čuva granice, što Vlada odlučno odbacuje i tvrdi da ima dovoljno policajaca i opreme za efikasnu zaštitu granice.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je u sredu da je zbog međunarodne situacije neophodno da Italija suspenduje Šengenski sporazum nakon što je njena vlada odlučila da ponovo uvede kontrolu na granici Italije sa Slovenijom od subote, 21. oktobra.

Španska vlada je izbegavala da maksimalno podigne antiterorističku uzbunu i za sada ne planira da uvede policijske kontrole na svojim granicama sa drugim zemljama Evropske unije.

Porast broja migranata poslednjih meseci, uglavnom iz Sirije i Avganistana, ponovo je podstakao žestoku debatu o imigraciji u Nemačkoj, a lokalne vlasti kažu da su preplavljene brojem tražilaca azila.

Taj priliv podstakao je podršku krajnje desničarskoj, antiimigrantskoj stranci Alternativa za Nemačku (AfD), koja je ostvarila veliki uspeh na dva regionalna izbora ovog meseca.

Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer u ponedeljak je obavestila Evropsku komisiju o planovima, koji će podrazumevati moguće uvođenje policijskih provera direktno na granicama između Nemačke i njena tri suseda.

Poslanici Evropskog parlamenta odobrili su u sredu novi zakon za digitalizaciju šengenskih viza, čineći ih sigurnijim i pristupačnijim. Digitalizacijom procesa podnošenja zahteva za vizu, zakon ima za cilj smanjenje troškova i napora pri podnošenju zahteva za vizu, uz obezbeđivanje usklađenih praksi širom Evrope i poboljšanje bezbednosti.

Slovački poslanici iz celog političkog spektra pozdravili su u sredu odobrenje Evropskog parlamenta za zakon o digitalizaciji šengenskih viza. Međutim, evropske zemlje koje trenutno imaju bezvizne aranžmane za putovanja sa EU zabrinute su zbog ponovnog uvođenja viznog režima sa blokom.

Trenutno, EU zahteva od Bosne i Hercegovine (BiH) da uvede vize za zemlje pod viznim režimom EU, što je obaveza koja proizilazi iz sporazuma između BiH i EU iz 2010.

Iako je prošlo 13 godina, BiH još uvijek nije ispunio ovu obavezu, što bi moglo da ugrozi bezvizni status zemlje. Evropska komisija je zadržala pravo da ministrima unutrašnjih poslova EU preporuči moguću suspenziju bezviznog režima ukoliko se BiH ne pridržava vizne politike EU.

Komisija je u oktobru usvojila predlog za jačanje mehanizma suspenzije viza u cilju boljeg rešavanja novih bezbednosnih i migracijskih izazova. Mehanizam suspenzije viza omogućava EU da ponovo uvede vizu za treću zemlju u slučaju značajnog porasta iregularnih migracija ili bezbednosnih rizika.

Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johansson izjavila je u četvrtak posle sastanka ministara unutrašnjih poslova EU da unutrašnje kontrole, čak i kada su opravdane jakim bezbednosnim razlozima ili ilegalnim prelazima granice, treba izbegavati jer onemogućavaju slobodno kretanje ljudi i robe.