11. april 2024 11:45
Svetska banka povećala prognozu rasta Srbije sa tri na 3,5 odsto u 2024.
podeli vest
BEOGRAD - Svetska banka je povećala prognozu privrednog rasta Srbije za ovu godinu sa tri na 3,5 odsto, rečeno je danas u Beogradu na predstavljanju izveštaja Svetske banke: "Redovni ekonomski izveštaj za Zapadni Balkan".
Viši makroekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović je rekao da su se poboljšale projekcije za 2024. godinu na 3,5 odsto, jer su se povećale i investicije i rast u svim sektorima, tako da se za ovu godinu očekuje nešto snažniji rast.
Galerija
"Videćemo procenu za prvi kvartal, izgleda da je oporavak nastavljen i to je jedan od razloga zašto smo se odlučili da povećamo procenu za 2024. godinu", rekao je Šestović.
Svetska banka je u oktobarskom izveštaju prognozirala da će se ekonomski rast Srbije ubrzati sa dva odsto u 2023. na tri odsto u 2024. godini, kao i na 3,8 odsto u 2025. godini.
On je istakao da se rast privrede Srbije ubrzao u drugoj polovini 2023, usled čega je došto do rasta BDP-a na nivou cele godine od 2,5 odsto. "Privredni rast je dostigao 2,5 odsto u 2023. godini, a u 2024. će biti oko 3,5 odsto", rekao je Šestović.
Dodao je da se u narednim godinama očekuje privredni rast Srbije između tri i četiri odsto.
Takođe, Svetska banka očekuje dalji pad inflacije u Srbiji i da će ona na kraju godine iznositi 3,7 odsto, rekao je Šestović.
"Za deficit smatramo da su projekcije koje je radilo u Ministarstvu finansija realne i da će se on zadržati negde na oko dva odsto ove godine.
Naravno sve zavisi od rebalansa koji se očekuju uskoro, ali otprilike to je neki cilj koji je realan i na srednji period da se podržava fiskalno pravilo, odnosno da deficit bude oko 1,5 odsto BDP-a. I što se tiče učešća javnog duga, on do kraja godine bi trebalo da padne na oko 50 ili 51 odsto.
On je rekao da Srbija u principu deli sudbinu ostatka regiona ZB i kada je dobro i kada je loše, ali da je Srbija u ovom slučaju Srbija imala bolji rast nego kada je pravljena prethodna prognoza SB.
"Takođe, nastavlja se sa smanjenjem inflacije, ona usporava iz meseca u mesec, tako da polovinom ove godine očekujemo da se vrati u okvire projektovanog cilja, a do kraja godine će biti oko 3,7 odsto. Što se tiče budžeta, takođe, imamo bolje performanse nego što smo mislili, deficit je procenjen sada na 2,2 odsto BDP-a. Fiskalni deficit prošle godine je bio oko 2,2 odsto BDP-a", rekao je Šestović.
Dodao je da se i kod bilansa plaćanja desila korekcija nakon naglog rasta u 2022. godini i u 2023. je došlo do njegovog smanjenja.
"Tako da je ocena da je dostigao 2,6 odsto BDP-a u 2023. godini i taj iznos je bio konformno pokriven sa prilivom stranih direktnih investicija i kao rezultat došlo je do rasta zvaničnih deviznih rezervi koje su ostale rekordno visoke. Tako da sve o svemu imamo jedan skup dobrih vesti što se tiče prošle godine, koja je bila dosta bolje nego što je prethodno bilo najavljeno", rekao je Šestović.
Kako je rekao, svi sektori su imali veći rast i poljoprivreda i sektor usluga, zbog čega je došlo do značajnog rasta BDP-a u drugoj polovini godine. On je rekao da je došlo do pada inflacije u skoro svim zemljama istočne Evrope imamo pad inflacije dodao da se kod Srbije pokazuje isti trend.
"Došlo do jednog rasta, dostignut je pik i sada imamo kontinuirani pad. Međutim, nešto je sporiji taj pad u odnosu na ostale zemlje sa kojima se poredimo i trenutno je inflacija jedna od viših u regionu. Takođe i zbog toga što smo imali politiku praktično fiksnog nominalnog kursa, što je dovelo do realne aprecijacije kursa dinara prema korpi valuta za zemalja sa kojima trgujemo", rekao je on.
Šestović je rekao da je došlo i kod nas i u drugim zemljama do velikog smanjenja trgovinskog deficita, što je pre svega u vezi sa uvozom energenata čije su cene pale, kao i naše potrebe za uvozom energenata.
Kako je naveo, vidimo već godinu i po dana da se kontinuirano povećavaju devizne rezerve i da su one na istorijski maksimalnom nivou od oko 25 milijardi evra.
"Po pitanju bilansa plaćanja, tu se očekuje neko malo povećanje deficita tekućih transakcija. Međutim to nije ništa značajno. Otprilike je na oko četiri odsto BDP-a ove godine, to jest 4-4,5 odsto se očekuju u narednih nekoliko godina. U svakom slučaju, to će se pokrivati sa neto prilivom stranih direktnih investicija, tako da se ne očekuje neko značajno povećanje spoljnog duga. Na osnovu toga, očekujemo da će devizna rezerva nastaviti da raste", rekao je Šestović.
Dodao je da postoje rizici od kojih se neki odnose na ceo region, a neki su za nas specifični.
"Što se nas tiče, nama je svakako najvažnije to kako se kreće tražnja za našim izvozom i druga stvar jeste šta se dešava sa našim javnim preduzećima. Kao što znamo, u prethodnih nekoliko godina imali smo šokove koji su se dešavali iz različitih državnih odnosno javnih preduzeća, tako da to takođe može i u narednom periodu da se pojavi kao značajan problem", rekao je Šestović.
Pokazatelji tržišta rada ostali su tokom 2023. nepromenjeni u opštim crtama, pa je stopa nezaposlenosti dostigla nivo od 9,1 odsto u četvrtom kvartalu u IV kvartalu 2023. (što predstavlja neznatno povećanje u odnosu na III kvartal), usled čega je prosečna stopa nezaposlenosti u 2023. iznosila 9,5 odsto.
Zarade su porasle za nominalnih 14,8 odsto u 2023. u poređenju sa 2022, navodi se u izveštaju.
Procenjuje se da je siromaštvo (na osnovu linije siromaštva za zemlje višeg srednjeg dohotka od 6,85 USD dnevno u skladu sa vrednostima PPP iz 2017) neznatno opalo, i to sa 7,9 odsto u 2021. na 7,5 odsto u 2022.
Smanjenje siromaštva nastavilo se u toku 2023. usled snažnog ekonomskog rasta i unapređenja uslova na tržištu rada, mada su se na njega delimično negativno odrazili smanjenje proizvodnje u poljoprivredi, rast inflacije na kraju godine i postepeno ukidanje državnih podsticajnih mera koje su predstavljale pokretač snažnog oporavka od kovida-19 tokom 2021.