Marija Zaharova: Rusija preduzima korake za rešavanje situacije u Nagorno-Karabahu

MOSKVA - Rusija preduzima dosledne korake za rešavanje teške humanitarne situacije u Nagorno-Karabahu, izjavila je danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Zaharova je u saopštenju objavljenom na sajtu ruskog ministarstva spoljnih poslova dodala da Rusija očekuje da će, uzimajući u obzir ranije postignuti dogovor, „u bliskoj budućnosti, paralelno sa Agdamskom trasom, biti deblokiran i Lačinski koridor, a da će zatim humanitarna pomoć nesmetano stizati u region u oba smera redovno“, prenose RIA Novosti.

„Nadamo se da će na ovaj način biti stabilizovana humanitarna situacija u Nagorno-Karabahu i normalizovan život lokalnog stanovništva“, rekla je Zaharova.

Prema njenim rečima, to će stvoriti uslove za pokretanje dijaloga između Bakua i Stepanakerta i „nastavak ritmičnog rada na primeni čitavog kompleksa trilateralnih sporazuma na najvišem nivou za period 2020-2022 o normalizaciji jermensko-azerbejdžanskih odnosa“.

Ranije danas, Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana saopštilo je da je Baku pristao na istovremenu upotrebu koridora Lačin i puta Agdam-Stepanakert uz posredovanje Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.

Azerbejdžanski graničari su 23. aprila 2023. uspostavili kontrolni punkt na granici sa Jermenijom na novom autoputu izgrađenom nakon primirja 2020. da bi se zaobišlo Lačin - na mostu preko reke Khakari u oblasti Sjunik u Jermeniji.

U blizini objekta nalazi se osmatračnica ruskog mirovnog kontingenta. Ranije, od decembra 2022. godine, isti put su blokirali azerbejdžanski ekološki aktivisti – prema njihovim rečima, akcija je bila izraz protesta protiv nelegalne eksploatacije mineralnih nalazišta u Karabahu.

Pojava kontrolnog punkta u Bakuu objašnjena je nelegalnim korišćenjem puta za Stepanakert od strane jermenske strane i bezbednosnim pretnjama.

Ministarstvo spoljnih poslova Jermenije ocenilo je uspostavljanje kontrolnog punkta grubim kršenjem trilateralne izjave lidera Jermenije, Ruske Federacije i Azerbejdžana 2020. godine.

Jermenske vlasti skreću pažnju i na činjenicu da je blokada koridora Lačin dovela do humanitarne katastrofe u Nagorno-Karabahu.

Prošle godine su Jerevan i Baku, uz posredovanje Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, započeli razgovore o budućem mirovnom sporazumu zasnovanom na rezultatima neprijateljstava u jesen 2020. i novembarskom primirju koje je usledilo.

Jermenski premijer Nikol Pašinjan je krajem maja ove godine rekao da je Jerevan spreman da prizna suverenitet Azerbejdžana u sovjetskim granicama, odnosno zajedno sa Karabahom.

Kako je rekao azerbejdžanski lider Ilham Alijev , Azerbejdžan i Jermenija bi mogli da potpišu mirovni sporazum pre kraja godine ako Jerevan ne promeni svoj stav.