Nečije đubre, nečije blago: Marko hrani svinje viškom hrane iz supermarketa

Da li kupujete ono što vam je zaista potrebno ili mnoge namirnice ostaju zauvek zaboravljene u vašem frižideru, da bi na kraju završile na otpadu?

Prema poslednjim istraživanjima, svaki stanovnik Srbije na godišnjem nivou baci oko 83 kilograma hrane, čime se naša zemlja ubraja u vodeće bacače hrane u svetu. 

"Kada bismo posmatrali podatke o bacanju hrane u Srbiji, dolazimo do frapantnih brojeva od gotovo 700 hiljada tona bačene hrane godišnje. Kada bismo odabrali teritoriju na kojoj se uzgaja, bačena količina hrane bila bi ukupna teritorija Kine, Mongolije i Kazahstana. Voda koja je ugrađena u tu vodu koju bacimo je godišnji protok reke Volge, koja je jedna od najvećih evropskih reka", kaže Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine.

Osim u domaćinstvima, najveću količinu hrane bacaju supermarketi. Roba koja je još uvek jestiva, ali zbog promene izgleda ili minimalne oštećenosti nije pogodna da ostane na policama, proglašava se kao višak. Jedan deo te robe se donira bankama hrane, ali deo takođe završava na otpadu.

Ipak, u selu Krnjevo, nadomak Velike Plane, jedan čovek odlučio je da na svojoj farmi primeni izreku da je "nečije đubre, nečije blago".

"Svinje na mojoj farmi hranim isključivo voćem i povrćem, još uvek dobrim za upotrebu, koju su lokalni marketi proglasili za višak. Mislim da je ovo jedan od načina kako sprečiti da se hrana baca u tolikim količinama", kaže vlasnik "Zdrave farme" Marko Jevtić.

Bez obzira na dobru nameru, Marko se zbog neobične ishrane njegovih svinja susreće sa brojnim negativnim komentarima, koji nagoveštavaju da "bisere ne treba bacati pred svinje". Sa druge strane, stručnjaci tvrde da, kad bi se hrana koja u Srbiji završi na otpadu stavila u kamione, taj konvoj bio bi dugačak, od Subotice do Kragujevca.