Žiofre za Tanjug: Rezultati izbora za EU Parlament imaće veliki utucaj na proces proširenja EU

BEOGRAD - Ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre izjavio je danas da će rezultati izbora za EU Parlament između ostalog imati veliki uticaj i na proces proširenja EU.

On je u intervjuu za Tanjug rekao da će biti izabrani novi predsednik Evropske komisije, ceo kolegijum komisije, biće definisana agenda za narednih pet godina i izbrani zvaničnici koji će se baviti Srbijom, kao što su izvestilac, zajednički komitet Evropskog parlamenta i Skupštine i drugi.

"Očekujem da će proširenje EU ostati izuzetno visoko na agendi naredne evropske komisije. Nakon ruske agresije na Ukrajinu 2022. godine mnoge stvari su se promenile i svakako je povećana svest o hitnosti da se ide napred sa proširenjem", ukazao je Žiofre. On je rekao da se EU pripremila za pokretanje konkretnih koraka u procesu proširenja, a naredna Evropska komisija primeniće nove instrumente.

Izrazio je nadu da će u narednim godinama Zapadni Balkan i druge zemlje kandidati biti "deo uspešne priče proširenja". "Znamo da je proširenje proces koji se zasniva na zaslugama, a to znači da zemlje moraju da budu spremne, da sprovedu određene reforme. Srbija i Crna Gora su najnaprednije u tom procesu, već su započele proces pregovora i jedan korak su ispred u odnosu na druge, ali videti ćemo šta će se dalje ešavati", rekao je ambasador Žiofre.

On je podsetio da se na nedavno na samitu u Kotoru lidera zemalja Zapadnog Balkana i predstavnika Evropske unije i SAD posvećenom planu rasta EU za Zapadni Balkan govorilo o novim prioritetima pristupa jedinstvenom tržištu unutar Zapadnog Balkana.

"U Kotoru smo razgovarali o integraciji zapadnog Balkana i jedinstvenom tržištu i pre pristupanja EU. Istakli smo određene prilike i mogućnosti u oblastima u kojima bismo voleli da se pridruži Zapadni Balkan i što pre se uključi u jedinstveno tržište. Za sada smo fokusirani na slobodno kretanje robe i kapitala".

Na pitanje kada će Srbija dobiti prva sredstva iz plana rasta za Zapadni Balkan i koji su uslovi, on je podsetio da je EU opredelila šest milijardi evra, pored onoga što se daje kroz IPA fondove, od čega su dve milijarde bespovratne pomoći, četiri su zajmovi, ada je ambicija da se prvo avansno plaćanje desi pre leta.

Kako je rekoa da bi se to postiglo potrebno je da se preduslovi ispune, a prvo je reformska agenda, odnosno reforme na koje se svaka zemlja regiona obavezala da bi dobila novac.

"Intenzivno radimo sa srpskom vladom na finalizaciji reformske agende i ja se nadam da će to biti potvrđeno od vlade uskoro kako bismo to mogli dalje da usvojimo u Briselu i izvršimo prvo plaćanje. Drugi preduslov u planu Rasta je dijalog sa Prištinom, da se ispuni sve ono što je dogovoreno. Dakle to su dva pitanja i nadam se da će novac početi da teče pre leta", rekao je on.

Žiofre je ukazao da se traže načini da se olakša transfer robe iz Srbije u EU kroz zelene koridore, kao i da se Srbija pridruži jedinstvenom platnom sistemu kako bi transferi bili znatno jednostavniji.

"Proračunali smo da će oko pola milijarde evra moći da se time uštedi. Govorimo o standardizaciji. Kada proizvodite nešto u Srbiji i želite da to izvezete u EU, morate da ispunite određene standarde. Takođe, gledamo i šta može da olakša kretanje roba", rekao je Žiofre.

Na pitanje kako mogu da se ubrzaju evrointegracije Srbije Žiofre je rekao da tempo reformi mora da se ubrza, posebno u oblasti reforme pravosuđa i borbe protiv korupcije.

"Želimo da vidimo puno srprovođenje sporazuma sa Prištinom. I Priština mora dosta toga da uradi, ali Srbija da nastavi sa svojim delom", rekao je Žiofre i dodao da je važna Dodao je i da spoljna politika postaje sve važnija u poslednje vreme, i da imamo sve više bezbednosnih pretnji.

"Moramo svi zajedno da se bavimo ruskom agresijom i želimo da računamo na Srbiju kao iskrenog partnera i u oim oblastima. To treba da se uradi, ali naravno tu imamo i brojna tehnička pitanja za koje ćemo siguran sam rešiti u kontekstu reformske agende", zaključio je on.