Bisenić: Predsednička trka može da se odluči na reci Rio Grande

BEOGRAD - Teksas se danas vratio na mapu sveta kao središte velike unutarameričke kontroverze koja može da ima veliki, možda i ključni, uticaj na ishod američkih predsedničkih izbora, ocenio je novinar Dragan Bisenić navodeći da je sukob između Teksasa i administracije Džoa Bajdena još jedna manifestacija ogorčene političke bitke između republikanaca i demokrata.

Ako Bajden pokaže ko je gazda i pobedi, onda će kandidat Republikanske stranke, a to je gotovo sigurno Donald Tramp, imati objektivno manje šanse, smatra Bisenić i ukazuje da obe strane zbog toga imaju najveće uloge u ovome i neće ustuknuti dok ne budu na to primorane i da predsednička trka može da se odluči na reci Rio Grande.

 

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

 

Kada sam nedavno bio u Teksasu, posetio sam područje čuvene reke Rio Grande u okrugu Zapata koje je jedno od centralnih područja gde se trenutno sudaraju koncepti federalnih vlasti i guvernera Teksasa. Rio Grande je mitološka reka iz svih vestern romana koji su štampani, a Teksas je bio sinonim za oružane prepade, dvoboje i pljačke banaka. Kada je negde bilo neke velike pucnjave, govorilo se "kao u Teksasu". Danas se Teksas vratio na mapu sveta kao središte velike unutarameričke kontroverze koja može da ima veliki, možda i ključni, uticaj na ishod američkih predsedničkih izbora.

U vestern romanima tipski opis za ovu moćnu reku bio je: "Tamo gde Rio Grande pravi lakat". Rio Grande je danas, na žalost, reka je koja umire. Rezervoar Falkon zbog koga je izgrađena brana na reci, na mapi širi tok reke za 60 šezdeset milja. Ali u stvarnosti to se ne vidi, jer nema vode, nego samo gust pokrivač od trnja. Gledanje u jezero čini se kao da gledate u šumu. U julu 2022. rezervoar je dostigao rekordno nizak nivo, da bi dva meseca kasnije ponovo oborio taj rekord. Iako se vodostaj popravio u 2023. godini, rezervoar je još uvek na samo 15 odsto svog kapaciteta.

Takođe se pretvara u mesto smrti. U septembru prošle godine Međunarodna organizacija UN za migracije proglasila granicu između SAD i Meksika - koja prati tok reke kroz ceo Teksas - "najsmrtonosnijim kopnenim putem za migrante u celom svetu". Od marta 2021. tamo je raspoređena Nacionalna garda Teksasa, uključujući logor na obali rezervoara Falcon, da patrolira u helikopterima i oklopnim transporterima i da postavlja ograde od " žilet žice". U julu, pozivajući se na Zakon o katastrofama u Teksasu, državne vlasti su postavile beton na korito reke kako bi usidrili raspon bova od 1 000 stopa namenjenih da spreče migrante da preplivaju reku. Kada je početkom avgusta pronađeno telo uhvaćeno u bovama, meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador pozvao je na njihovo hitno uklanjanje, ali je guverner Teksasa Greg Abot ih je udvostručio. Abot je preko portparola poručio da su utapanje u reci uobičajena pojava. To je tačno: između januara i avgusta 2023. godine, preko 500 ljudi je izgubilo živote prelazeći granicu između SAD i Meksika.

Bajden je tada dao svoju prvu najavu izgradnje zida na granici i da će izgraditi 150 novih kilometara zida kako bi "popunio praznine" u zidu izgrađenom pod Trampom, pošto ga na to obevezuju Kongresne odluke. Istovremeno, guverner Abot već je dodeljivao ugovore za izgradnju zida planirajući da koristi preostale ploče napravljene za zid u Arizoni kako bi pratio putanju Trampovog plana koji je Bajden poništio, uključujući okrug Zapata i susedne okruge Veb i Star.

Stanovnici ovih okruga istovremeno protestuju, jer se tako u eri izgradnje brana, zidova i žičanih ograda, prirodni pejzaž pretvara u rani oblik granične infrastrukture. Neukrotivi Rio Grande morao je da bude držan iza zemljanog nasipa i ograničen na kanal kuda mu je dozvoljeno dalje da teče. Reka je sada potpuno pretvorena u granicu. Meksički migranti umiru padajući sa čeličnog zida izgrađenog na obalama reke, tela se pojavljuju u mreži plutača zacementiranih na njenom koritu. Na mestima duž Rio Grande, teksaški rendžeri su potpuno posekli vegetaciju kako bi onemogućili migrantima da se sakriju.

Spor između vlasti Teksasa, tačnije guvernera Grega Abota i federalnih vlasti izbio je zbog prava postavljanja ili uklanjanja ograde od "žilet žice" na granici s Meksikom. Sukob Teksasa i Bele kuće eskalirao je u prvoj polovini januara, kada je Nacionalna garda Teksasa preuzela kontrolu nad delom granice s Meksikom u blizini grada Igl Pas. Garda je uskratila pristup ovoj teritoriji carinskoj i graničnoj službi, koje su podređene Vašingtonu.

Pripadnici Odeljenja za javnu bezbednost Teksasa i Nacionalne garde počeli su da podižu barijere i nižu žilet-žicu kako bi sprečili migrante koji pokušavaju da pređu reku Rio Grande. U tužbi koju je podnela Bajdenova administracija navodi se da Teksas ne može da se meša u rad graničnih patrola niti da im diktira uslove. Posebno je naglašeno da je granica sa Meksikom u nadležnosti saveznih vlasti.

Podeljeni Vrhovni sud, međutim, dozvolio je pripadnicima granične patrole da nastave sa sečenjem za bodljikave žice koju je Teksas postavio duž dela granice između SAD i Meksika koji je u središtu eskalacije sukoba između Bajdenove administracije i Teksasa o suzbijanju imigracije. Glasanje od pet prema četiri otvorilo je put graničarima da preseku ili raščiste žicu koju je Teksas postavio duž obala Rio Grande kako bi odvratio migrante od ilegalnog ulaska u SAD. Ministarstvo pravde je tvrdilo da barijera ometa vladine snage da patroliraju granicom, uključujući prilazak i ukazivanje pomoći povređenim migrantima.

Stav Teksasa naišao je na podršku mnogih republikanaca u Kongresu i guvernera 25 država, koji su optužili Bajdenovu administraciju da odbija da sprovodi zakone o imigraciji, kao i masovno uslovno otpuštanje zatočenih ilegalnih imigranata. Svoj stav o ovom pitanju izneo je i bivši američki predsednik Donald Tramp, optuživši šefa Bele kuće da je "najbezbedniju granicu u istoriji" pretvorio u "nacionalnu katastrofu". Nakon ove odluke, Tramp koji je pokušaje migranata da pređu granicu nazvao "invazijom" pozvao je države u kojima su republikanci na vlasti, da pošalju svoje trupe Nacionalne garde u Teksas da pomognu guverneru Gregu Abotu da osigura južnu granicu od ilegalnih imigranata.

Guverner Oklahome Kevin Stit objavio je da su tri južne države spremne da rasporede svoje snage Nacionalne garde. Trampove pristalice, poput časopisa Federalist, nastavile su da dramatizuju situaciju, opisujući je kao početak novog građanskog rata. Teksas, Tenesi i Florida bile su među 11 država koje su se pobunile protiv federalne vlasti i formirale Konfederativne Države Amerike, što je izazvalo građanski rat (1861-1865). Oni duhovitiji, objavljivali su da je poginuli šef ruske grupe Vagner, viđen kako obučava snage Teksasa za otcepljenje i rat koji sledi. Šalu na stranu, mnogima ovo izgleda kao da Tramp podstiče novu pobunu.

Ovde je reč o državi koja je jedna od najbogatijih na svetu. Teksas je rangiran kao osma najveća ekonomija među zemljama sveta po nominalnom BDP-u, ispred Kanade, Južne Koreje, Rusije i Australije. Ekonomija države Teksas je druga najveća po BDP-u u Sjedinjenim Državama posle Kalifornije. Ima bruto državni proizvod od 2,355 biliona dolara od 2022. godine. Teksas je 2022. predvodio državu s najviše kompanija u najbogatijih 500 sa ukupno 53. Od 2021. godine, Teksas je zaradio više od 300 milijardi dolara godišnje na izvozu – više od izvoza Kalifornije (175 milijardi dolara) i Njujorka (100 milijardi dolara) zajedno.

Prošle godine bilo je oko 2,5 miliona pokušaja prelaska granice.

Hapšenja zbog ilegalnih prelazaka granice iz Meksika dostigla su najviši nivo u decembru 2023. Granične patrole su izbrojale 249.785 uhapšenih na meksičkoj granici, što je za 31 odsto više u odnosu na 191.112 u novembru i 13 odsto u odnosu na 222.018 u decembru 2022. godine, što je bio prethodni rekord svih vremena.

Hapšenja su smanjena za više od polovine tokom prve dve nedelje januara. Meksikanci su bili 56.236 uhapšenih u decembru, dok su Venecuelanci bili drugi sa 46.937. Hapšenja Gvatemalaca su porasla, a Honduranci i Kolumbijci su zaokružili prvih pet nacionalnosti.

Tuson u Arizoni, ponovo je bio najprometniji koridor za ilegalne prelaze među devet sektora na meksičkoj granici, sa 80.185 uhapšenih. Del Rio u Teksasu, koji je u fokusu napora guvernera Teksasa Grega Abota, bio je drugi sa 71.095 hapšenja. San Dijego, gde je uhapšeno skoro 6.000 Kineza, bio je daleko treći.

Iza ovih sukoba nalaze se još dva važna i jedno najvažnije pitanje. U američkom Senatu, republikanci su svoju podršku budžetu vezali za obezbeđivanje granice. Taj spor traje već mesecima i sve savezne institucije nalaze se na privremenom finansiranju. Zbog ovog spora, Tramp je ishodovao i smenjivanje predsednika Predstavničkog doma koji je bio sklon sporazumu sa demokratama, bez uslovljavanja budžeta graničnim pitanjem.

Ovaj spor itekako utiča na tok rata i sudbinu Ukrajine. U budžetu se nalazi i paket pomoći Ukrajini od 65 milijardi dolara. Ukoliko se ne postigne sporazum o granici s Meksikom, sredstva će ostati blokirana bez jasnih izgleda da će biti uskoro na raspolaganju Bajdenovoj administraciji.

Najvažnije pitanje ovog sukoba jeste kako on utiče na izborne izglede Bajdena i Trampa koji će se po svoj prilici naći ponovo kao suparnici na američkim predsedničkim izborima 7. novembra ove godine.

Sukob između Teksasa i administracije Džoa Bajdena još je jedna manifestacija ogorčene političke bitke između republikanaca i demokrata. Ako Bajden pokaže ko je gazda i pobedi, onda će kandidat Republikanske stranke – a to je gotovo sigurno Donald Tramp – imati objektivno manje šanse. Obe strane zbog toga imaju najveće uloge u ovome i neće ustuknuti dok ne budu na to primorane. Predsednička trka može da se odluči "tamo gde Rio Grande pravi lakat".