U Evropi pod organskom proizvodnjom više od devet odsto poljoprivrednog zemljišta

BEOGRAD - Udeo poljoprivrednog zemljišta pod organskom poljoprivredom u Evropskoj uniji (EU) od 2012. do 2020. godine povećao se za više od 50 odsto, godišnje je rastao za 5,7 procenata pa je u 2020. godini 9,1 odsto poljoprivrednih površina u EU bilo uključeno u organsku proizvodnju, objavila je "Serbia organika" u svom glasilu "Organik news".

U najnovijem broju ovog časopisa, pozivajući se na podatke Evropske komisije, navodi se da su Francuska, Španija, Italija i Nemačka, zemlje sa najvećom površinom pod organskom poljoprivredom u EU i da su 2012. godine zajedno činile 52 odsto a u 2020. godini 59 odsto.

Najveći udeo površina pod organskom poljoprivredom u EU je pod livadama i pašnjacima, 42 odsto, zatim pod krmim biljem, 17, žitaricama, 16 procenata i višegodišnjim zasadima, kao što su voće, masline i vinogradi, 11 odsto.

Kada je reč o organskoj proizvodnji životinja, ona uprkos značajnom rastu i dalje čini mali udeo u ukupnoj proizvodnji životinja u EU, i iznosi između jedna i sedam procenata.

Karakteristično za organske farme u EU je to da su veće od konvencionalnih i da njima upravljaju mlađi ljudi.

U skladu sa rastom proizvodnje udvostručila se i maloprodaja organskih proizvoda u periodu od 2015. i 2020. godine.