Profesor Đukić: Nema dileme da će američki FED povećati kamatne stope ove godine

BEOGRAD - Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Đorđe Đukić je naveo da nema dileme da će Američki sistem federalnih rezervi (FED) povećati kamatne stopa još dva puta ove godine i dodao da će to povećanje biti nastavljeno i 2024. godine.

"Oni priznaju da su centralni bankari potpuno omanuli, tretirajući inflaciju kao privremen fenomen pre dve godine, a u stvari se ispostavilo da su uzroci koji su bili vidni isplivali na površinu, a to su kvantitativne olakšice ili enormno štampanje novca", rekao je Đukić.

On je to rekao na panel diskusiji "Kako sačuvati štednju u uslovima rastuće inflacije", na kojoj su stručnjaci iz razčičitih oblasti diskutovali o složenim međunarodnim okolnostima i inflaciji, kao i o alternativama za ulaganje investitora.

Istakao je i da je samo tokom pandemije FED povećao svoju bilansnu sumu za dva puta.

"Tržišni akteri su očigledno omanuli sa očekivanjima, jer su mnogi prognozirali da će kamatne stope početi da padaju ove godine, ali to se neće desiti. Evropska centralna banka (ECB) kasni u normalizaciji monetarne politike", objasnio je Đukić.

Prema njegovim rečima neminovno je očekivati povećanje ključne kamatne stope ECB-a.

"Analitičari Bundens banke tvrde da ni 2025. godine inflacija nema šansi da se vrati na ciljani nivo od dva odsto. Takođe se ozbiljno preispituje i koncept targetirane i ciljane inflacije, kao nešto što je vreme potpuno pregazilo", rekao je Đukić.

Profesor Beogradske bankarske akademije Dejan Erić je naveo da ekonomija liči na medicinu, pa je inflaciju uporedio sa bolešću.

"Klasična mera kada imate inflaciju je povećanje kamatnih stopa, ali ukoliko previše forsirate neki lek to može dovesti do kontraindikacija", rekao je Đukić i objasnio da preveliko povećanje kamatnih stopa ima za posledicu da novac kao roba postane skuplji.

Dodao je da se u uslovima većih kamatnih stopa manje uzimaju krediti, manje emituju obveznice, kao i da to može kasnije da utiče na probleme u finansiranju privrede, što može da dovede do usporenijeg privrednog rasta i u dužem roku odvede privredu ka recesiji.

Prema njegovim rečima, za vreme Korona virusa naštampano je mnogo više novca nego što je bio realni ekonomski rast.

"Pravi uzroci toga leže u monetarnoj politici i dok se to ne reši i ne dovede u realne parametre, skladno privrednu rastu, mi u skorije vreme ne možemo očekivati pad inflacije", rekao je Erić.

Novinarka Bloomberg Adria Aleksandra Nenadović ocenila je da je inflacija glavno pitanje svih centralnih banaka u ovom momentu i dodala da će Srbija zavisiti od ekonomske situacije u Nemačkoj.

"Ono što mi dobijamo kao poslednje naznaka, industrijska proizvodnja usporava u Nemačkoj. Dva kvartala je bila tehnička recesija, i ukoliko se bude ponovila u trećem kvartalu ove godine, to će biti prvi put od 2008. godine da Nemačka prolazi kroz tako nešto", rekla je Nenadović.

Broker na domaćem tržištu kapitala Branislav Jorgić objasnio je da duže vreme funkcioniše sistem koji može da se definiše kao privatizacija dobiti i socijalizacija gubitaka.

"Kompanije kada ostvaruju dobit one dele svojim osnivačima, kada uđu u probleme nastane kriza i gubitci, onda se kompanije okreću državi i kažu da je potrebno socijalizovati i pokriti gubitke i u tim momentima država štampa novac, što se desilo za vreme pandemije", ocenio je Jorgić.

Govoreći u ulaganjima, Jorgić je naveo da poziciju zlata na finansijskom tržištu možemo opisati kroz rečenicu "zlato sija najvećim sjajem u uslovima velikih ekonomskih kriza i u uslovima globalnih sukobljavanja".

"Prvi porast cene zlata je bio za vreme velike ekonomske krize od 1929. do 1938. godine. Sledeći veliki rast cene zlata je bio za vreme prve naftne krize 1973. godine, druge naftne krize 1978. godine, zatim 2008. godine za vreme finansijske krize i sada za vreme pandemije", naveo je Jorgić.

Glavni broker Investicionog društva Momentum Securities Nenad Gujaničić naveo je da građani Srbije nisu skloni ka riziku prilikom ulaganja, jer nemaju utemeljenje u pogledu finansijske pismenosti.

Dodao je da većina građana Srbije drži novac u štednji u banci, u stranoj valuti poput evra.

"U poslednjih 10 godina najlošija investiciona alternativa je bila ono što naši građani najviše koriste, a to su depoziti u bankama u valuti. Ako pogledate štednja u evrima u poslednjih 10 godina je donela prinos od desetak procenata, taj prinos je zbrisan jednogodišnjom inflacijom", objasnio je Gujaničić.

Gujaničić je naveo da je zlato donelo zaradu od oko 50 odsto u desetogišnjem periodu, kao i da je najveća investiciona zarada bila na tržištu akcija.