Branko Branković: BRIKS nije alternativa EU, ne želi konfrontaciju sa Zapadom

BEOGRAD - Bivši diplomata Branko Branković izjavio je danas da organizacija BRIKS nije alternativa Evropskoj uniji, niti bi to trebalo da bude, već je organizacija koja radi na multipolarizmu u svetu, bez želje da ulazi u konfrontaciju sa Zapadom.

"Mislim da je BRIKS organizacija koja nema za cilj da uđe u konfrontaciju sa G7 ili G20, naprotiv, mislim da oni hoće na bazi multiporalizma da uđu u ozbiljan dijalog sa G20 i G7", rekao je Branković za Tanjug.

 

Kako je objasnio, mnogi misle da BRIKS hoće da uništi G20 ili G7, što, prema njegovim rečima, nije tačno, jer je "BRIKS jedan dobar ekonomski pokret koji je dao fin podsticaj daljem razvoju multilateralizma, koji se ozbiljno rodio sa događajima u Ukrajini".

Branković smatra da je strateški cilj Srbije da uđe u EU, ali postavlja pitanje kada će moći EU da se otvori za prijem, s obzirom na to da se "Unija nalazi u krizi".

"Kada je Srbija u pitanju, nama je glavni orijentir Evropska unija, daj Bože da se (EU) što pre dozove pameti i sredi, i ostajemo otvoreni za saradnju sa svima ostalima, uključujući i BRIKS", rekao je Branković.

On smatra da nema više blokovske podele sveta kakva je bila u hladnom ratu, i da postojanje BRIKS-a neće napraviti novu takvu podelu.

Na pitanje da li je BRIKS opasan po mir u svetu, ako u rezoluciji BRIKS piše da je jedan od njegovih strateških ciljeva da se dugoročno smanji hegemonija Zapada, Branković je rekao da je glavna borba da se pokuša da se vrati multiporalizam i međunarodna saradnja kakva je postojala pre nastanka unipolarnog sveta 90ih.

"Nije BRIKS fikcija, on će tek da bude izuzetno značajna stvar i očekujem odličnu saradnju upravo sa EU", rekao je Branković.

Kako je rekao, BRIKS se zalaže za globalni Jug, da ne bi Francuzi u Nigeru, i pored toga što je nezavisan, imali 2.500 vojnika, a Amerikanci 1.000 vojnika.

"Ovo što se sada događa u Africi, uz malu pomoć BRIKS-a, je druga dekolonizacija", smatra bivši diplomata.

Branković je podsetio da je BRIKS primio još šest zemalja, da je 20 podnelo zahtev za članstvo, a da se preko 40 zemalja interesuje za prijem.

Bivši diplomata Srećko Đukić izjavio je za Tanjug danas da je BRIKS organizacija koja je prilikom osnivanja u svom nukleusu imala ekonomsku dimenziju, organizacija koja je imala ambiciju da bude pandan postojećem finansijskom sistemu u svetu, pre svega MMF-u i Svetskoj banci.

"Ona je vremenom evoluirala i otklizala na politički teren i ona je sada jedna globalna geopolitička platforma koja pokušava da artikuliše interese svojih osnivača - Kine, Indije, Rusije, Brazila i Južne Afrike", rekao je Đukić.

On kaže da su sve te zemlje potpuno različite jedna od druge, svaka sa svojim problemima, ali se okupljaju radi artikulacije interesa globalnog Juga, i u krajnjoj liniji predstavljaju pokušaj reafirmacije trećeg sveta, odnosno Pokreta nesvrstanih.

Đukić podseća da je BRIKS osnovao razvojnu banku kao pandan Svetskoj banci i da je osnovao jednu finansijku organizaciju koja je trebala da bude pandan MMF-u, ali koja nije zaživela, dok je razvojna banka inkorporirana u postojeći međunarodni finansijski sistem, jer je nemoguće da postoje u svetu dva finansijska sistema.

"Stvaranje nove valute, BRIKS valute, koja bi derogirala dolar, evro, jen, pokazalo se kao rešavanje kvadrature kruga, to je prosto nemoguće u današnjim uslovima, možda će za 30-40 godina biti stvorena neka nova valuta koja će čak i dolar potisnuti ali u ovome momentu to je nemoguće", smatra Đukić.

On je podsetio da je razvojna banka BRIKS-a do sad odobrila kredite samo svojim članicama, a zaustavila je poslovanje sa Rusijom kada su joj uvedene sankcije da i sama ne bi pala pod sankcije.

O ulozi Kine u Africi, Đukić je rekao da postoje i stavovi koji govore o novoj kineskoj kolonizaciji Afrike od strane Kine, i smatra se da je BRIKS odskočna daska Kine za vladanjem Afrikom i trećim svetom.

Na pitanje kako komentariše ankete po kojima većina stanovništa u Srbiji radije želi da se Srbija priključi BRIKS-u umesto EU, Đukić kaže da to samo znači da naša javnost nema predstavu šta je BRIKS.

"BRIKS nije EU, BRIKS nema zajedničko tržište, BRIKS nema slobodu kretanja ljudi, BRIKS nema bezvizni režim, BRIKS nema donacije, BRIKS nema ništa što ima EU", pojasnio je on, i dodao da kada je stvarana EU ona stvarana oko jezgra, uglja i čelika, a kod BRIKS-a nema takvog osnivačkog jezgra, osim političkog animoziteta prema Zapadu, odnosno animoziteta prema međunarodnom finansijskom sistemu.

Na pitanje da prokomentariše to što za članstvo u BRIKS-u ne postoje uslovljavanja, dok ih za članstvo u EU ima, Đukić je rekao da to govori da BRIKS nije organizacija, da nema svoje statutarne ciljeve, da nije ni ekonomska ni politička organizacija već platforma za diskusiju.

Đukić zaključuje da ne možemo istovremeno biti članovi BRIKS-a i EU i da takvih slučajeva još nema.