Dr Arsen Ristić: Treba lečiti kardio-renalni sindrom, a ne posebno srce i bubrege

BEOGRAD - Bolesnici koji imaju srčanu slabost veoma često razviju oboljenje bubrega, rečeno je danas na Konferenciji "Kardio-renalni sindrom: Kako ga prepoznati i adekvatno lečiti".

Kardiolog Arsen Ristić, iz Univerzitetskog Kliničkog Centra Srbije, rekao da kod dela bolesnika to oboljenje može da prethodi srčanim problemima ili se ona mogu razvijati paralelno.

Na konferenciji koja ima za cilj podizanje svesti javnosti o kardio-renalnom sindromu, Ristić je rekao i da je značajno da se javnosti skrene pažnja o značaju blagovremenog lečenja i prepoznavanja i jednog i drugog problema.

''Ako zanemarimo bubrege kod kardio-vaskularnih bolesti onda imamo situaciju začarane spirale smrti, gde jedna slabost ugrožava drugu, što se dešava u odmaklijim fazama. Što su lošiji bubrezi to je manje mogućnosti za pomoć pacijentima'', istakao je Ristić.

Dodao je da je potrebno da se to razume na vreme i da sada, kod nas i u svetu, imamo vrlo snažne verifikovane lekove koji mogu bubrežnu slabost ne samo da uspore, nego i da spreče pojavu da neko završi na dijalizi.

Prema njegovim rečima, oko 40 odsto populacije sa srčanom slabošću ima i bubrežnu slabost, a dijaliza je nešto što jako narušava život pacijenata.

''Ako možemo da sačuvamo tih 40 odsto da ne ode na dijalizu, to je veoma vredan rezultat za kvalitet njihovog života i radnu sposobnost, i naše zdravstvo, društvo uopšte i o tome treba više govoriti. To treba da znaju i sami pacijenti i njihove porodice, da ako dobiju lek koji je inicijalno bio predviđen i dizajniran za lečenje šečerne bolesti, zašto je taj lek postao važan i neizostavan za srčanu slabost, a vremenom smo akumulirali dokaze koji kažu da je to istovremo i obavezan i vrlo važan lek za prevenciju bubrežne slabost'', rekao je Ristić i dodao da to pomaže pacijentima kada se adekvatno i blagovremeno primeni.

Nefrolog Igor Mitić iz Univerzitetskog Kliničkog Centra Vojvodine rekao je da se stanje sindroma može lako prepoznati od strane profesionalaca.

''Nažalost, veoma često posmatramo bolest samo kao bolest srca ili bolest bubrega, a to stanje je povezano jer kvarenje jednog neminovno dovodi do kvarenja drugog. Slabost, malaksalost, nemogućnost obavljanja svakodnevnog života, a potom i nemogućnost savlađivanja stepenica, pojava otoka i kad se to desi, najčešće je kasno, a jedini pravi način je pravovremeno prepoznavanje ovog stanja'', rekao je Mitić i dodao da je najbolje i jedino moguće prepoznavanje upravo redovnim sistematskim pregledima i lečenjem onih bolesti koje najčešće dovode do ovog stanja.

Prema njegovim rečima, red je da ponovo počnemo da idemo kod lekara, ne samo kad nas nešto boli, već zato što su lekari rekli da dođemo.

''Da ne verujemo doktoru Guglu i komšijama, već lekarima, ali to je pitanje poverenja'', rekao je Mitić i dodao da su najveći kandidati za ovo stanje bolesnici stariji od 50 godina, koji imaju šećernu bolest, hipertenziju ili koji imaju neko drugo srčano oboljenje i koji su imali infarkt i da je u takvim situacijama potrebno proveriti bubrežnu funkciju preko nalaza mokreće, krvi ili preko jednog ultrazvuka, kao i na vreme prepoznati stanje koje se može identifikovati i sa strane bubrega, i sa strane srca.

Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstveno osiguranje imaju za cilj podizanje svesti o prevenciji, lečenju i pravovremenoj dijagnostici.

Direktorka RFZO Sanja Radojević Škodrić rekla je da kontinuirano rade na reviziji i na uvođenju novih i generičkih inovativnih lekova, kao i da su na poslednjoj inovativnoj listi stavili veliki broj inovativnih lekova.

''U prethodnih pet godina na listu je stavljeno 80 inovativnih lekova. Ako se poredi sa periodom od 2008. do 2015. kada je stavljen 21 inovativni lek, onda je jasan pomak države u prethodnom periodu. Međutim pored tih lekova, na listama su urađene i druge stvari kao što se na listi našla HPV vakcina, koja je prvi inovativni lek za prevenciju'', rekla je Škodrić i dodala da su uradili i decentralizaciju terapije, što znači da se terapije više ne daju samo u tercijalnim, već i u sekundarnim ustanovama, što olakšava pacijentima iz unutrašnjosti da u prvoj regionalno bolnici dobiju terapiju, ukoliko ta bolnica ispunjavaju kadrovske i tehničke kapacitete.

Prema njenim rečima pre dve nedelje su doneli i novu generičku listu lekova na kojoj se nalazi 155 generičkih lekova, što znači da lekovi koji su se već nalazili na listi, a u međuvremenu izašli lekovi pod drugim nazivom za potpuno istu indikaciju, i oni su sad uvršćeni.

"Sada radimo nou-badžet listu na kojoj su lekovi koji se već nalaze na listi lekova, ali u međuvremenu su registrovani isti ti ti lekovi za istu indikaciju i oni ne traže dodatna finansijska sredstava, a veliki broj pacijenata čeka upravo na taj lek'', rekla je Škodrić i dodala da će i ove godine voditi računa i o novoj generičkoj listi, odnosno lekovima koji se već nalaze na listi, ali se ne nalaze za određenu indikaciju i ta lista nije rađena od 2015. godine.

Prema njenim rečima, na taj način RFZO vodi računa i o tome i nastaviće kontinuitet stavljanja inovativnih lekova, a to je u planu do kraja godine.

''Među tim lekovima nalaze se lekovi upravi za kardio renalni sindrom, to su grupe lekova za dijabetes koji se već nalazi na listi lekova, a konkretno za ovu indikaciju nije stavljen, jer nije bio registrovan, već naknadno i biće razmatran na sledećoj listi lekova.

Jelena Janković pomoćnica ministarke zdravlja u Vladi Republike Srbije rekla je da je zadovoljna današnjim sastankom i da svi zajedno, a pre svega Ministarstvo zdravlja u saradnji sa stručnjacima i pacijentima, rade na prevenciji, koja predstavlja vrlo značajan prvi korak u sprečavanju pojave oboljenja. ž

''Kroz različite kampanje radićemo i na smanjivanju rizika od pojave različitih oboljenja, u ovom slučaju bubrežne i srčane insuficijencije i znamo da je moguće sprečiti faktore rizika kao što su pušenje, gojaznost, masnoća u krvi i dijabetes. U okviru različitih aktivnosti ministarstva jesu programi za prevenciju lečenja gojaznosti, dijabetesa, zatim radićemo i program za prevenciju hiperlipidemijae, a iz svega toga će najverovatnije izaći i novi nacionalni program za prevenciju lečenja bubrežne i srčane insuficijencije, ono što je nama važno jeswte da se u što ranijoj vazi otkriju problemi kako bi se pavjent uputi na lečenje i zdraviji način života, čime će se produžiti život'', rekla je Janković i dodala da će Ministarstvo zdravlja i kroz druge aktivnosti davati podršku i struci i pacijentima.